Према мишљењу Фискалног савета, ребаланс доноси неочекивано велику фискалну експанзију.
“Планирани дефицит се повећава, са 3 на 3,5 одсто бруто домаћег производа, што је отприлике око 60 милијарди више него што је било планирано првобитним буџетом”, истакао је специјални саветник у Фискалном савету Слободан Минић, додајући да то у пракси значи повећање јавне потрошње преко 1 одсто БДП-а, односно око једне милијарде евра.
Из Фискалног савета наводе да оваква експанзија није била неопходна, мада истичу да укупна слика јавних финансија неће бити угрожена у смислу одрживости.
С друге стране, професор Економског факултета Вељко Мијушковић указује на то да се овим ребалансом наставља јак инвестициони циклус, али и опредељују средства као помоћ угроженом становништву.
“Са економског становишта, увек је конструктивније и боље да то буду циљно усмерене мере, ка онима који највише могу да профитирају од таквих мера”, навео је Мијушковић, додајући да ће добар део финансија делегиран ка најугроженијима кроз потрошњу и ПДВ убрзо бити враћен назад у буџет.
Привредни раст и утицај предстојећих пројеката
Привредни раст Србије за текућу годину пројектован је на 3,3 одсто, док Народна банка Србије за наредну годину предвиђа стопу од 4,5 одсто.
Професор Мијушковић оцењује да је стопа од 3,3 одсто солидна с обзиром на околности и просек у еврозони, док пројекцију за идућу годину види као реалну, напомињући да манифестација Експо представља важан подстицај за развој.
“Експо је једна каписла за даљи економски развој, али није магични штапић. Много је важније шта ће остати од инфраструктуре која је изграђена захваљујући Експу”, нагласио је Мијушковић.
Слободан Минић напомиње да је – када је реч о пројекцијама за идућу годину, тешко независно проценити тачне ефекте од 1,5 процентних поена БДП-а, али оставља простор да та процена није недостижна.
Јавни дуг и стање јавних финансија
Јавни дуг Србије износи око 43,7 одсто БДП-а, док је просек у еврозони знатно виши и износи око 88-89 одсто.
Слободан Минић објашњава да је путања дуга под контролом још од фискалне консолидације из периода 2015–2017. године. Ипак, он упозорава да поређење са еврозоном није у потпуности упоредиво јер се Србија задужује по двоструко већим каматним стопама.
“Задужујемо се по скоро двоструко већим каматним стопама од просека еврозоне, скупље од других земаља централне и источне Европе”, наводи Минић, додајући да је ниво дуга између 45 и 50 одсто БДП-а безбедан ниво за нашу земљу.
Професор Мијушковић се слаже да је званични податак о јавном дугу добар и да се налази испод нивоа дефинисаног Мастриктом, али упозорава на опасности које високи дугови носе на глобалном нивоу за већину светских економија.
Структура инвестиција и спољнотрговински изазови
Током разговора иницирано је и питање квалитета и структуре јавних инвестиција. Иако су улагања у инфраструктуру висока, из Фискалног савета упозоравају на неповољне трендове у одређеним секторима, попут смањења улагања у заштиту животне средине и комуналну инфраструктуру, уз истовремени снажан раст издвајања за одбрану.
Говорећи о положају привреде у односу на економска кретања у Европи, Мијушковић је истакао да је Европска унија најважнији спољнотрговински партнер Србије, са преко 60 одсто спољнотрговинске размене.
“Ми морамо сад да размишљамо шта ће се даље дешавати са економијом Европе и да видимо где ми потенцијално другде можемо да пласирамо наше производе уколико дође до пада тражње”, закључио је Мијушковић.
Повећање минималне зараде и утицај на привреду
Од 1. јануара наредне године минимална зарада у Србији први пут у историји износиће 600 евра, што представља раст од 9,2 одсто Коментаришући ове промене, Слободан Минић наводи да је то резултат снажног раста зарада у читавој привреди услед мањка радне снаге.
“Из угла привреде, ту је већ ситуација мало компликованија и није једноставно дати одговор, због тога што, да би привреда Србије могла да исплаћује све већу и већу минималну зараду, па и просечну и сваку другу зараду, она мора да се трансформише, као и да почну да доминирају делатности које остварују већу додату вредност по радном месту”, истакао је Минић.
Он упозорава да уколико се та трансформација не дешава паралелно са растом минималних зарада, може доћи до губитка радних места, подсећајући да су неке компаније у економски девастираним деловима Србије већ почеле да одлазе због пораста трошкова рада.
Професор Мијушковић оцењује да је актуелна поставка зараде пресек интереса свих страна и прихватљивија него раније, али наглашава важност праћења продуктивности.
“Морамо водити рачуна у перспективи како се крећу минималне зараде у односу на продуктивност. Значи, да ли је продуктивност виша? Уколико јесте, онда апсолутно имамо оправдање за њихов даљи раст”, навео је Мијушковић.
Говорећи о стандарду грађана, Мијушковић додаје да медијална зарада, која износи око 90.000 динара, показује да највећи број људи и даље има проблем да достигне просечну потрошачку корпу.
Кредитни рејтинг и инвестициони амбијент
Анализирајући кредитни рејтинг земље и оцене међународних агенција, саговорници су указали на разлику између квантитативних и квалитативних показатеља. Док се квантитативни показатељи попут раста, инфлације и јавних финансија лакше мере, агенције често узимају у обзир и институционалне факторе попут владавине права и контроле корупције.
Мијушковић је објаснио модел привлачења страних директних инвестиција, истичући да је за равномернији развој потребно мењати досадашње праксе.
“Ви их нисте дугорочно везали за ваше ланце снабдевања. Давали сте им бесповратна средства, а не неке повољне кредите. Оног момента кад су искоришћена та бесповратна средства, без обзира на пораст минималне зараде, мислим да је то искоришћено као аргумент, они су се повукли и отишли”, нагласио је Мијушковић.
Кретање инфлације
Када је реч о инфлацији, Минић наводи да она тренутно није висока, чему су допринела повољна домаћа кретања и добра пољопривредна сезона. Сличног је мишљења и Мијушковић, који истиче да је последњи званично објављен податак за јул 2026. године повољан.
“Међугодишња инфлација је 1,9 одсто. У том смислу, остаје да видимо шта ће се дешавати“, прецизирао је Мијушковић, у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”, додајући да су мере које се односе на трговачке праксе помогле да се притисци на цене хране ставе под контролу.
