Предлог немачког канцелара Фридриха Мерца да Украјина добије посебан статус у Европској унији изазвао је различите реакције међу европским лидерима. Док једни сматрају да Кијеву треба послати снажан политички сигнал, други упозоравају да земље Западног Балкана не смеју остати по страни.
Две недеље пред самит о Западном Балкану, немачки канцелар Фридрих Мерц шаље писмо лидерима Европске уније са предлогом да Украјина добије статус придруженог члана Европске уније без права гласа.
Практично – учествовала би у раду европских институција и пре завршетка приступних преговора. Истовремено, има предлог и за земље кандидате са Западног Балкана – за њих статус посматрача и ближи приступ јединственом тржишту Уније.
То ће бити снажан политички сигнал који је Украјини хитно потребан у њиховој непрекидној борби против руске агресије.
Фицо: Србију, Црну Гору и Албанију треба што пре примити у ЕУ
На Мерцов предлог реаговао је словачки премијер. За Роберта Фица Европска унија не би требало да прави посебне моделе чланства док земље региона годинама чекају пријем.
“Србију, Црну Гору и Албанију треба што пре примити у Европску унију. Тренутна атмосфера није погодна за предузимање таквих корака у вези са Украјином. Или ћемо некога примити у Европску унију, или нећемо”, рекао је Фицо.
Да Србија и Украјина немају исту политичку позицију у очима Брисела, сматра српски председник.
“Тешко да можемо да имамо позицију као Украјина, јер Србија није увела санкције Русији, а Европска унија сматра да је Украјина бранила Европу од Русије”, рекао је Александар Вучић у разговору за РТС.
Будимпешта сматра да не могу да постоје два различита начина приступања
Европска унија прво мора да испуни обавезе према државама Западног Балкана које годинама пролазе кроз процес приступања, порука је из Будимпеште. Сви кандидати, каже Петер Мађар, морају да имају исти пут ка Бриселу.
“Не могу да постоје два различита начина приступања. Сви који желе да се придруже Европској унији морају да прођу исте процедуре и испуне исте услове. Унија би могла да изгуби кредибилитет у региону уколико занемари државе које годинама преговарају о чланству.”
Расправа о проширењу поново отвара стару дилему – да ли је чланство геополитичка одлука или строго технички процес. Док Брисел тражи начин да политички ојача Украјину, земље Западног Балкана подсећају да на европска обећања чекају деценијама.