Кфор ће бројати мање војника на Косову и Метохији, најавио је генерални секретар НАТО-а Марк Руте. Мисија ће бити смањена на три до три и по хиљаде војника, уместо садашњих 4.700. У Алијанси тврде да је разлог побољшана безбедносна ситуација, док саговорници РТС-а објашњавају да одлука има и шири политички и геополитички контекст.
Прве НАТО трупе ушле су на Косово и Метохију у јуну 1999. године. За готово три деценије број војника вишеструко је смањен – са око 50.000 у послератном периоду на мање од 5.000, колико их је данас.
“Чињеница да смањењем броја војника и то не само војника на терену већ и резревних трупа које могу да дођу на КиМ ако буде проблема, говори нам о томе да они сматрају да је безбедносна ситуација добра и да се побољшава. Наравно, са наше стране то није истина јер је српска заједница под сталним терором, али за НАТО, који је носилац Кфора, то јесте чињеница”, каже Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности.
Кфор је према Резолуцији 1244 задужен за очување безбедног окружења за све заједнице на Косову и Метохији. У пракси, међутим, делује тек након косовске полиције и Еулекса, углавном у кризним ситуацијама попут оне из 2023. када је косовска полиција заузела општинску зграду у Звечану.
Због повећаних тезија Кфор је тада добио појачање од 1.000 војника, а најављено смањење сада враћа мисију приближно на ниво пре кризе.
“Приметно је да се са повећањем броја припадника тзв. КБС смањује број припадника Кфора на КиМ. Са повећањем параполицијских јединица, најавом формирања жандармерије, очигледно да НАТО планира да локалним безбедносним снагама препусти већи део одгооврности, а да он може даље да контролише ситуацију са редукованим присуством”, каже Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.
Мисију чини 30 држава
У мисији коју чини више од 30 држава по бројности предњаче Италија и Сједињене Државе.
По утицају, према оцени саговорника, издваја се Турска. Американци данас имају око 600 војника, вишеструко мање него непосредно након рата.
Најављују рационализацију која, по оцени стручњака, не значи одустајање Вашингтона од утицаја на Балкану.
“Чињеница да ће се смањити број војника има мање разлога да се мисли да је због америчке шире политике, а више због оперативних околности. Као и њихово смањење НАТО трупа у Европи. То има мало везе са жељом да напусте Европу, више је због проблема на Блиском истоку у губицима које тамо имају”, рекао је Вујиновић.
Дрецун: Кфор ће дуго бити присутан
Због тога се, упркос повременим спекулацијама о одласку међународних снага, не очекује крај мисије у догледно време.
“Кфор ће у дугом периоду бити присутан док се питање КиМ не реши неким општим договором, њихово повлачење би оставило велики простор који би омогућио решавање проблема у складу са Резолуцијом 1244, а то је да је Косово и Метохија наша територија. Они то желе да спрече очигледно”, рекао је Дрецун.
И након планираног смањења, Кфор ће остати највећа међународна војна мисија на Косову и Метохији. Његови припадници и даље обезбеђују Високе Дечане, док италијански карабињери дежурају на главном мосту на Ибру, који раздваја северни и јужни део Косовске Митровице.
