Питање боловања поново је у фокусу послодаваца и економиста. Док представници привреде указују на случајеве у којима запослени, како тврде, неоправдано одсуствују са посла, стручњаци упозоравају да се проблем не може посматрати само кроз сумњу у раднике.
Послодавци у Србији посебно указују на периоде пољопривредних радова, када се, према њиховим наводима, број боловања повећава. То, кажу, може да створи озбиљне проблеме малим фабрикама и погонима, где изостанак неколико радника може да поремети цео процес производње.
Професор Економског факултета Вељко Мијушковић сматра да се проблем мора решавати системски, уз бољу контролу, али и уз анализу услова у којима запослени раде.
“Не можемо тврдити да постоје масовне епидемије лажних боловања”, каже Мијушковић, указујући да већи број боловања сам по себи није доказ да је реч о злоупотребама.
Дигитализацијом и повезивањем података до боље контроле
Према његовим речима, у Србији би дигитализација и повезивање података послодаваца, Републичког фонда за здравствено осигурање и здравственог система могли да допринесу ефикаснијој контроли.
Он је навео да, ако се узме око три милиона запослених, само један неоправдан радни дан код сваког запосленог значи три милиона изгубљених радних дана. Последице, међутим, нису само у изгубљеној производњи, већ и у додатним трошковима реорганизације посла и ангажовања замена.
“Чим се повећава број боловања, у тој маси се повећава вероватно и број лажних боловања, али поставља се питање квантификације, односно тачне корелације”, објаснио је Мијушковић.
Посебно је указао на податак да је највише боловања у јулу и јануару, што, према његовој оцени, може бити повезано са периодима када се најчешће користе годишњи одмори, али и са условима рада.
“Све у свему, за привреду су озбиљни губици јер се често прекину технолошки ланци. Ако неко ко је на неком кључном месту у организацији рада изостане, онда и они остали који би требало да раде први су оптерећенији”, сматра Мијушковић.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да послодавци већ годинама указују на овај проблем.
“Ми годинама указујемо на то. Неколико пута је било на Социјално-економском савету као основна тема”, рекао је Атанацковић.
Он додаје да су послодавци, посебно у страним компанијама, често изненађени када већи број запослених у кратком периоду оде на боловање.
Потребно направити атмосферу поверења у фирми
Атанацковић сматра да део проблема може да се решава и унутар самих компанија, изградњом односа поверења између запослених и послодаваца.
“Из мојих искустава произлази да је потребно направити такву атмосферу међу запосленима да они сами избегавају и спречавају злоупотребе”, казао је.
Он наводи да је уместо прибегавања лажним боловањима могуће направити договор са запосленима о слободним данима који би касније били надокнађени.
“Мислим да је сасвим могуће добити слободне дане који ће се касније надокнадити на овај или онај начин. Договор је сигурно могућ”, рекао је Атанацковић.
Мијушковић је, с друге стране, нагласио да послодавци не би требало да доносе закључке о оправданости боловања на основу личног утиска.
“Послодавац не може да каже: ‘Па он је добро изгледао.’ То су субјективне оцене”, упозорио је.
Он сматра да Србија, у поређењу са неким другим земљама, нема изузетно висок проценат боловања, али да то не значи да проблем злоупотреба треба занемарити.
“Иако је то процентуално мање у односу на неке друге економије, то је значајан изгубљени ресурс који би требало на неки начин да оптимизујемо”, навео је Мијушковић.
Посебан корак у том правцу представља систем е-боловања, који треба да омогући боље повезивање послодаваца, здравственог система и РФЗО-а. Мијушковић сматра да дигитализација може да донесе континуирану контролу и смањи простор за злоупотребе.
“Морате да направите континуиран систем контроле, јер оног момента када контрола постоји, запослени зна да ризикује да следећи пут када направи, под знацима навода, преступ, односно оде на лажно боловање, то може вући одговарајуће санкције”, рекао је.
Саговорници су сагласни да решење није у аутоматском стављању свих радника под сумњу, већ у бољој контроли, дигитализацији и стварању односа у којем ће запослени моћи да разговарају са послодавцем о својим стварним потребама.
Када је реч о страним инвеститорима, Мијушковић оцењује да боловања за сада нису пресудан фактор приликом одлуке о улагању у Србију. Инвеститори, каже, пре свега гледају продуктивност, ефикасност, квалификације и флуктуацију радне снаге.
“Ово јесте важан проблем. Ми интерно треба да га адресирамо да бисмо појачали базу квалитета који може да се понуди тим страним инвеститорима”, закључио је Мијушковић.