Дуле, хвала ти за бајку и за чуда која су могућа.
Кад су били мали, некима су читали Малу сирену да их науче да се за идеале и слободу увек вреди борити и жртвовати, чак и када је пораз неминован. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Три прасета да их науче да се посвећеност, студиозност, марљив и предан рад, чак и ако изазивају подсмех, на крају увек исплате. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Успавану лепотицу да их науче да је права љубав јача од најјаче зависти и од сваког зла. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Пепељугу да их науче да се истинска лепота не може на силу сакрити, затрти и надмашити лоше нашминканим копијама. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Ружно паче да их науче да се не плаше различитости и да најлепшим ружама треба времена да процветају. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Пинокија да их науче да се мукотрпним и несебичним процесом рада, учења и одрицања и од дрвета може направити човек (може и кошаркаш). Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали Ивицу и Марицу да их науче да чак и деца, уз помоћ заједништва, домишљатости и сналажљивости, могу победити много јачег и моћнијег од себе. Нама нису морали, ми смо имали Дулетов Партизан.
Кад су били мали, некима су читали и причали још много бајки да их науче да су чуда могућа само ако у њих довољно верујеш и не одустајеш. Нама нису морали, ми смо са Дулетовим Партизаном живели бајку.
Кад су одрасли, неки су одустали од свега што су их учили јер су схватили да живот није бајка и да сурова реалност функционише по “пасјим” правилима. Схватили смо и ми, али још увек “реалност није објективна категорија на коју се обазиремо” јер смо имали Дулетов Партизан.
Дуле, хвала ти за бајку и за чуда која су могућа.