На конференцији “Бизнис приче” која је одржана 2. и 3. априла у Врњачкој Бањи, од Тање Татомировић (HyperFacade) чули смо причу о две Тање у бизнису – видљивој и невидљивој и шта се дешава у тренутку када се у систему догоди проблем.
“У фирми су биле две Тање. Једна је била свуда – конференције, панели, мрежа, подршка система. Друга је знала посао. Кад је дошао велики пројекат, изабрали су прву. Јер је била позната. У почетку је све деловало добро. Онда су ствари кренуле да пуцају. Тада долази друга Тања. Не прича много. Зна. Решава проблем. И тек тада постаје јасно: нису погрешили особу. Погрешили су критеријум. Видљивост није компетенција. Видљивост вас доводи, стручност вас задржава”, испричала је Тања Татомировић на овој конференцији.
Одговорила је и на питања за Интернет портал РТС-а.
Зашто не бирамо најбоље него видљиве?
Зато што је видљивост најједноставнији сигнал који имамо. У пословном окружењу ретко имате времена да дубински процените нечију компетенцију, па мозак користи пречице: ко је већ присутан, ко је већ говорио, ко је већ “потврђен“. То делује као сигурност.
Проблем је што је то привид сигурности. Видљивост говори да је неко присутан у систему. Не говори да уме да носи одговорност када ствари постану сложене.
Зато не бирамо најбоље – него најлакше препознатљиво. А разлика између та два постаје јасна тек када више нема простора за грешку.
Када крене да пуца, да ли друга Тања побеђује прву?
Не ради се о победи, него о потреби. У тренутку када систем уђе у проблем, престаје да буде важно ко је био видљив, а постаје важно ко може да реши проблем. Тада друга Тања постаје кључна.
Али важно је разумети, то није само успех друге Тање, него последица погрешног избора на почетку. Систем је већ платио цену.
Да ли прва Тања може да постане друга и обрнуто?
Може, али то није брз процес. Прва Тања мора да изгради стварну компетенцију, што значи време, искуство и спремност да ради без аплауза. То је тежи део. Друга Тања мора да прихвати да видљивост није сујета, него део посла.
Ако нико не зна да постојите, систем не може да вас укључи у одлуке. Проблем је што обе стране често остају у својим зонама комфора.
Може ли се до позиције прве Тање доћи знањем, упорношћу и радом?
Може, али није довољно. Знање и рад су основа, али без видљивости остају невидљиви за систем. С друге стране, видљивост без основе не може дуго да издржи.
Реалност је да је потребна комбинација, али је проблем што се у пракси редослед често обрће. Прво долази видљивост, а тек онда покушај да се оправда позиција.
Која сте Ви Тања?
Она која зна шта ради и која нема проблем да буде видљива када је то потребно. Видљивост користим као алат, не као доказ вредности.
Ако иза ње нема основе, она постаје терет.
Зашто сте отишли из “Мајкрософта“?
То је била заједничка одлука у моменту који је одговарао и компанији и мени.
После више од деценије рада и одговорности за 24 тржишта, дођете у фазу када систем почиње да функционише као машина, ефикасна, брза, али врло захтевна према људима унутра.
У једном тренутку то почне да личи на машину за млевење меса, у којој најлакше опстају они који су константно видљиви, брзи и прилагодљиви, те “прве Тање“.
Ја сам ту фазу дочекала спремна да изађем, јер сам знала да желим да радим на начин који оставља више простора за суштину, а мање за форму.
Како радити са људима који су стручни, али лошег карактера?
Краткорочно, дају резултат. Дугорочно, праве штету.
Лош карактер увек разори тим, поверење и атмосферу, а то је цена коју систем на крају плати, без обзира на индивидуалну стручност. Питање није да ли ће се то десити, него када.
Транспарентност или дипломатија према надређенима?
Најбоље комбинација оба. Рећи истину је неопходно, али начин на који је кажете одређује да ли ће бити прихваћена. Сирова искреност без контекста прави отпор, а дипломатија без садржаја не решава ништа.
Добри менаџери цене јасну повратну информацију. Лоши је избегавају.
Однос запослени – послодавац: шта је фер?
То је размена, не емоционални однос. Запослени даје знање, време и резултат. Послодавац даје услове, новац и могућности.
Ако једна страна престане да испоручује, однос престаје да буде одржив. Проблем је што обе стране често имају очекивања без јасне мере доприноса.
Да ли је могућ баланс?
Могућ је, али није подразумеван. Данашњи систем вас стално вуче у реакцију. Ако не поставите границе, систем ће их поставити уместо вас. Баланс није нешто што добијете, него нешто што морате свесно да организујете.
Ако је “цивилизација прсла“, како комуницирати?
Јасно и без вишка. Што је више буке, то је већа вредност у томе да кажете нешто што има смисла и што има покриће у стварности. Људи више не траже савршену форму. Траже да оно што чују може да се потврди.
И ако све сведемо: Видљивост вас може довести до позиције. Али само вас стварна вредност на њој задржава.