Србија није међу четири земље кандидата за које Европска комисија припрема мапе пута са оквирним роковима за завршетак преговора, поручила је комесарка за проширење Марта Кос у Европском парламенту.
Кос је истовремено најавила да би Црна Гора могла да потпише приступни уговор са ЕУ већ на лето следеће године, што би отворило пут чланству 2028. године.
“Јасно је да Србија није у овом пакету земаља предводница. Србија ће морати да уради више”, поручила је Кос и додала да ће се видети да ли ће Влада Србије само говорити да жели чланство у ЕУ или ће конкретно радити на томе, посебно када је реч о стратешком усклађивању и заједничкој спољној и безбедносној политици..
Представљајући предлоге Комисије за припрему проширења пред Одбором за спољне послове Европског парламента у Стразбуру, Кос је најавила и амбициознији модел постепене интеграције кандидата пре чланства, али уз строже услове, укључујући пуну стратешку и спољнополитичку усклађеност са ЕУ.
Комисија ће 28. октобра представити мапе пута са оквирним роковима за Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, које је означила као четири предводника процеса проширења.
Према процени Кос, Црна Гора би могла да потпише приступни уговор на лето 2027, након што технички део приступних преговора заврши до краја ове или почетком следеће године.
“Већ припремамо приступни уговор, који би могао да буде потписан следећег лета. Затим следи ратификација, која може да траје од једне до две године, зависно од ситуације у појединим чланицама”, рекла је Кос.
Тиме би се отворио пут да Црна Гора постане 28. чланица Европске уније 2028. године, што је циљ који је Подгорица раније поставила.
Постепена интеграција – више могућности, али и строжи услови
Европска комисија намерава да кандидатима понуди шире могућности за укључивање у политике и секторе ЕУ пре чланства, али ће заузврат тражити више – пре свега стратешку усклађеност и пуну усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком.
“До сада смо инструменте попут СЕПА или роминга нудили свим кандидатима. Сада ћемо много више инсистирати на стратешкој усклађености са ЕУ, али и на пуној усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком”, рекла је Кос.
Комисија ће са сваком земљом посебно размотрити могућности дубље интеграције, у зависности од њене спремности, али и интереса саме ЕУ, посебно у областима попут вештачке интелигенције и критичних сировина.
Кос је нагласила да нови концепт, који ће бити детаљније представљен крајем октобра, није замена за чланство, већ ће бити намењен само кандидатима који озбиљно раде на приступању Унији.
Питања чланова Одбора
Кос је, одговарајући на питања чланова Одбора, рекла да је свесна различитих подручја и аспеката.
Чланове АФЕТ-а највише је занимало предложено гласање квалификованом већином и ограничавање права вета у одређеним областима, попут доношења санкција, али и како ће приступање Украјине утицати на Унију, будући да је та земља још увек у рату.
Михаел Галер из Европске народне странке (ЕПП) оценио је да је документ амбициозан и додао да се посебно слаже око гласања квалификованом већином како не би дошло до блокада, али се запитао да ли земље чланице желе то да прихвате.
Чаба Дометор из групе патриоте за Европу рекао је да сматра да су потребни јасни прописи и које су последице приступања земље у рату Европској унији.
Дан Барна из групе Обновимо Европу оценио је да документ шаље поруку земљама кандидатима, док је Томас Вајц из групе Зелени упитао како ЕК намерава да проверава спровођење услова уз оцену да акценат не би требало да буде на спољној политици.
Станислав Стојанов из групе Европа суверених нација рекао је да је одступање од доношења једногласних одлука моћан елемент којег ЕК сада хоће да се реши и рекао да је најбитније да се испуне предуслови.
Жељана Зовко из ЕПП рекла је да би пажљиво требало да се припази на Западни Балкан, а посебно на Босну из Херцеговину, као и да је забрињавајуће што је та земља изостављена из планова ЕК и да је неопходно да се отворе преговори са њом.
Матјаж Немец из групе Прогресивног савеза социјалиста и демократа упитао је Кос како гледа на улогу ЕК на спречавање билатералних односа као препрека, док је Тонино Пицула из исте групе рекао да је битно да нове земље чланице уђу у Унију усклађене са спољном политиком и владавином права.
Независни члан ЕП Грегор Браун упитао је Кос ко је донео одлуку за Украјину да буде предводник међу земљама кандидатима и рекао да је веома опасно да се земља која је у рату уведе у ЕУ.
“Геополитика и проширење су повезани, као и заслуге”
Кос је на крају расправе рекла да рачуна на дебату о представљеном документу и рекла да је процена ЕК да је проширење могуће, али да постоје ствари које морају да се промене да ЕУ буде јача.
“Отворени смо за ваше идеје. Овде се не ради само о проширењу већ и припремама. Постоји веза између владавине права и средстава. Геополитика и проширење су повезани, као и заслуге. Геополитика нам говори зашто је проширење важно. Водимо рачуна и о прорачунским импликацијама. Имамо могућност за проширење. До 2030 могли бисмо да имамо две, три нове чланице, Успех почива на добровољној основи. Не тражимо ни од кога да постане чланица, то је на земљама кандидатима”, рекла је Кос.
Закључила је и да је битно да се грађанима ЕУ објасни шта и за Унију значи проширење у безбедносном смислу, односно да проширење носи већу безбедност.
Кос је на крају поновила да ће се о документу расправљати на самиту ЕУ који се одржава у Бриселу 15. и 16. октобра.