среда, 09.09.2026, 19:40 -> 19:49
Извор: РТС
Аутор: Драган Стојев
У Београду се одржава конференција “Капитал у покрету” на којој се говори како покренути пасивну штедњу грађана и помоћи српским компанијама да лакше дођу до капитала.
После више година штедња у банкама или инвестирање у некретнине добија конкуренцију кроз инвестирање у инвестиционе фондове. У тој области обрће се већ око 2,5 милијарде евра.
Србија је спремна и законски, али и кроз пројекте да понуди инвестиције које доносе веће приносе од камата на штедњу или улагање у некретнине. Банке често имају ограничења у финансирању почетничких бизниса, а прикупљање новца преко берзе је повољније од скупих кредита.
“Грађани имају значајан износ средстава на депозитима који чак нису орочени, што значајно утиче да та средства остану неангажована од стране привреде, али и других грађана. Оно што видимо је да један велики део грађана када у једном тренутку достигне један ниво штедње прелази на тржиште капитала, ја бих рекао у уноснија прилике с обзиром да су фондови у прилици да допринесу веће приносе инвеститорима”, каже директор Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић.
Теоретичар финансија подсећа да је увек боље инвестирати на дужи рок јер краткорочна добит од камата је, на пример, три одсто годишње. Они се труде да до детаља проникну у структуру личности улагача како се ништа не би препустило случају.
“А ако инвестирате у добро одабране акције на двадесет година, разлика је другачија. Међутим, стрaхове улагача бих упоредио са одлуком да почнете дијету. Никада се нећете одлучити да са тим почнете одмах сутрадан, већ гледате комфор. Имате страхове и дилеме попут питања “шта ће бити ако ми новац затреба одмах”, па “шта ако се промене међународне околности” и слично. Али је зато разлика у приходима између дугорочног и краткорочног приноса огромна”, сматра Грег Дејвис из Оксфорд риска.
Нови поглед банака на клијенте
И банке више не гледају круто на клијенте, па им све више нуде различите видове улагања кроз фондове, а не само кредите. То ће, кажу банкари, створити простор за нов снажан раст.
“Са развојем и развојем фондовске индустрије стварају се могућности да снажи економски потенцијал корпорација и снажни економски потенцијал корпорација који снажи даје додатни економски простор да банке раде оно што најбоље знају да раде у виду конзервативних послова у виду штедње, с друге стране кредитирања”, навела је др Уна Сикимић, председник Извршног одбора Алта банке.
Београдска берза, али и инвестициони фондови, сматрају да је за учешће на тржишту капитала неопходна едукација. У том циљу нуде програме који се могу наћи на сајтовима тих институција како би се охрабрили нови играчи на тржишту, али и остварење идеје да Београд буде регионални финансијски центар.
