Брнабићева је на 12. Конференцији председника парламената Југоисточне Европе у Будимпешти истакла да завршетак европског пројекта није само у интересу земаља кандидата, већ и да је стратешка потреба саме Уније, оцењујући да је то политика од обостране користи.
“Србија је спремна да настави свој део са одговорношћу, самопоуздањем и јасном визијом Европе која је цела, јака и инклузивна”, нагласила је Ана Брнабић.
Председница парламента је навела да право питање данас није да ли проширење треба да се настави, већ да ли Европа може себи да приушти да замисли своју будућност без потпуне интеграције региона Западног Балкана.
“Важно ми је да нагласим да за регион Западног Балкана европски пут и даље представља најчвршћи оквир за стабилност, развој и демократску трансформацију”, поручила је Брнабићева.
Рекла је да није изненађујуће што је данас ситуација непредвидива, неуједначена и непостојана, указујући да је потребно да се обнови поверење у процес проширења.
“За Европску унију проширење је више од политике. То је питање кредибилитета и стратешке визије. Србија приступа овом процесу са озбиљношћу и одговорношћу. Ми у Србији остајемо чврсто посвећени нашој заједничкој европској будућности, али процес проширења мора да остане фер и предвидив”, истакла је Брнабићева.
Указала је на два примера од многих у којима је, како је рекла, ЕУ изневерила Србију и све њене грађане.
Први пример је, како је навела, Бриселски споразум из 2013. чији је потписник такође била и ЕУ, гарантујући својим потписом његову пуну имплементацију.
“У последњих 13 година, Приштина није само пропустила да имплементира чак ни једно слово тог споразума, већ је често јавно истицала да је за њих споразум ирелевантан и да Бриселски споразум за њих у основи не постоји”, подсетила је Ана Брнабић.
Како је додала, Европска унија, гарантујући пуну имплементацију споразума, готово да је ћутала и никада није испунила обећање да ће споразум бити реализован и да ће бити формирана Заједница српских општина.
Брнабићева је као други пример навела Кластер 3 за чије је отварање Србија испунила све техничке услове, а још увек није отворен.
Орбан: Нове чланице дају ЕУ шансу да буде оно за шта су је створили
Орбан је оценио да је неопходно да постоји сагласност о природи проблема у међународној политици јер, како је рекао, ако то не постоји, онда не могу да се пронађу ни заједничка решења.
“Према мађарском тумачењу, Европа се налази у ситуацији у којој ће светски систем моћи мења. Избегаваћу идеолошке провокације, али на мађарском ово називамо крајем ере либералног светског поретка у западном свету”, рекао је Орбан.
Како каже, међународна политика током либералног светског поретка била је под утицајем међународних институција и невладиних организација са тежином и моћи која је парирала моћи држава.
“Златно доба ове међународне политике био је либерални светски поредак. Ми, државни лидери, доживели смо ово на такав начин да су се наш ауторитет и суверенитет у нашој сопственој земљи стално смањивали када је реч о повезаним међународним пословима. То је случај унутар Европске уније”, оценио је Орбан.
Орбан сматра да ће снаге које желе национални суверенитет у Европи јачати, као и да ће аргументи засновани на националним интересима све више бити успешни уместо међународних институција.
Према његовим речима, Европа треба да стави економска питања у први план и задржи целокупну економску сарадњу засновану на међусобним користима, али није потребна “све ближа унија”.
Председник мађарског парламента Ласло Ковер указао је да је став Мађарске да проширење ЕУ може бити на основу заслуга и уз обезбеђивање једнаког права, а да Брисел тврди да то треба да буде према “бриселским замислима” о трансформацији ЕУ, узимајући у обзир политичке разлоге.
“Због ових разлика у мишљењу, Мађарска је постала ‘црна овца’ у очима тренутног руководства ЕУ. У модерној психологији ‘црна овца’ у породици често представља исцелитеља, особу која је спремна да се суочи са мрачним тајнама породице, изговори истину и тиме разбије ланац дисфункција. Ми, изнад политичких клишеа, сматрамо да смо унутар Европске уније и шире на нашем континенту сви део једне велике породице – европске породице”, рекао је Ковер.
Додао је да Мађарска сматра да би нове чланице дале Европској унији нову шансу да постане оно за шта су је оснивачи створили – најзначајније међудржавно демократско удружење после Другог светског рата.
Конференција, на којој учествују и председници парламената свих држава чланица Вишеградске групе, посвећена је стању процеса проширења Европске уније у региону Југоисточне Европе.
Осим домаћина конференције председника мађарског парламента Ласла Ковера и мађарског премијера Виктора Орбана, очекује се да ће се председницима парламената земаља југоисточне Европе обратити и комесар за здравство и бивши европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархеји.
Најављено је да ће учесници конференције усвојити и заједничку изјаву, а у оквиру овог догађаја предвиђен је и панел који ће бити посвећен Инвестиционом плану за Западни Балкан.
Конференција председника парламената земаља Југоисточне Европе је иницијатива под покровитељством Парламента Мађарске.