Више до 360 хектара неприступачног и запуштеног индустријског земљишта поред реке Тежо, морало је годину и по дана да се деконтаминира како би се изградио данас најмодернији део Лисабона, где је 1998. одржана специјализована изложба Експо.
Осим решавања саобраћајних изазова, изграђена је нова инфраструктура, стамбени блокови, пословни простори који су резултирали да тај град данас посећује више од 30 милиона људи годишње.
Ана Брандаоса са ISCTE универзитета у Лисабону каже да се позитивни ефекат највише осетио у туристичком сектору, и то тек по завршетку Експа 1998.
“Ефекат је био у унапређењу знања, које смо касније уновчили. Значајан је пораст инвестиција, али пре свега ту је физичка промена града. Као лоше могу да издвојим то што припрема кратко траје и принуђени смо били да доносимо одлуке које у јавности нису биле популарне и одобраване”, навела је Ана Брандаоса.
Професор на Португалском католичком универзитету Роландо Боргес Мартинс такође каже да су имали доста критика на рачун Експа.
“Срећом, временом смо добили подршку политичких организација, разних покрета и тако успели да све урадимо. Резултат напора и уложеног труда је управо ово што видите око мене, то је био пројекат који је много допринео даљем развоју града и данас се веома поштује”, истакао је Боргес Мартинс.
Сарагоса је касније осетила ефекте Експа
Сарагоса је искористила изложбу 2008. за уређење обала реке Ебро, што је променило имиџ града. После специјализоване изложбе Експо светску економију задесила је криза, па је тај град, сведоче упућени, резултате улоге домаћина осетио тек неколико година касније.
Рикардо Мартин Тезанос, представник Expo Zaragoza Empresarial S. A., наводи да је дискутабилно причати о економској добити од Експа, јер се ефекат од организовања осети тек последњих година.
“Овде су отворене фабрике Стелантиса, Индитекса, Мајкрософта и тако даље, али смо ми срећни јер нам је Експо помогао да постанемо видљиви као туристичка дестинација. Током дана изложбе, Сарагоса је била веома интернационалан град, а после, постао је много лагоднији град за живот”, рекао је Рикардо Мартин Тезанос.
Професор урбанизма на Факултету за инжењерство и архитектуру Хавијер Монклус истиче да је део града који је био “црна рупа”, сада главно место окупљања.
“За град је било неопходно време да прихвати све измене, да прихвати ту заоставштину, интеграција свега саграђеног може трајати деценијама, али сада ако погледате, поготово око реке Ебро у Сарагоси, то је центар града, зеленило и инфраструктура и рејон парка, некада црна рупа, постало је главно место окупљања”, навео је професор урбанизма.
Невероватна трансформација Астане
Последња специјализована изложба Експо одржана је пре готово 10 година у Астани. Прва таква изложба у централној Азији данас сведочи о невероватној трансформацији главног града Казахстана.
Експо комплекс, осим музеја у познатој сфери, седиште је Међународног финансијског центра, научно-технолошког парка и ИТ универзитета.
“Било је заиста изазовно, знали смо да ће бити тешко пренаменити и попунити простор након изложбе, али радили смо на томе унапред, урадили смо реконструкцију после Експа и почели смо да привлачимо станаре одмах након завршетка изложбе”, навео је представник Казекспо конгреса Раxимзан Киргизкан.
Роман Василенко, заменик министра спољних послова Казахстана, додаје да је за њих Експо био драгоцено искуство.
“И то желимо исто Србији док се припремате да будете домаћин 2027. године. Казахстан се увелико спрема за учешће у Београду и Србији”, рекао је Василенко.
Прва специјализована изложба на простору Западног Балкана и једина у овој деценији, биће одржана у Београду 2027.
И док се у Астани причало о “Енергији будућности”, десет година касније, у Београду ће се “Играти за човечанство” уз музику и спорт за све.
