Недавно је Национална служба за запошљавање објавила 11 јавних позива у оквиру комплексног система подршке, захваљујући којима би посао требало да пронађе око 15.000 незапослених људи.
Министарка без портфеља Татјана Мацура каже да је држава већ креирала јавне позиве кроз које ће могућност за запошљавање имати и жене преко 45 и 50 година.
“Разлози зашто су те жене незапослене у тим годинама су многобројни. Многи од ових проблема којима сведочимо нису тако драстични као што су били раније. Проблеми су се појавили интензивније након периода короне и приватизације одређених фирми”, навела је Мацура.
Незапослене жене најбројнија категорија
Подсетила је на пројекцију плана за период 2030. годину када је председник Србије представио садашњу најнижу стопу незапослености испод 10 одсто, говорећи о томе колико је у ствари у историји била виша та стопа у односу на то колика је данас.
“У оквиру тог малог броја незапослених, имамо жене које су старије од 50 година и препознате су као најбројнија или једна од најбројнијих категорија”, истиче Мацура.
Како каже, један од разлога за толику стопу незапослених жена тог доба су и неравномерно распоређени кућни послови.
“Жене у овој категорији најчешће брину о члановима домаћинства који су са неким проблемима у том тренутку. Рецимо, припадају старијој генерацији, живе са свекром, свекрвом, у неким другим релацијама, или пак помажу својој деци и брину о унучићима”, објаснила је министарка.
Драгоцени послодавци
Мацура истиче да су ипак послодавци драгоцени у процесу запошљавања жена ових категорија.
“Послодавци могу да покажу виши степен разумевања за ову категорију жена, јер оне доносе висок ниво искуства који је за сваки посао од огромног значаја”, наводи Мацура.
“Уколико послодавци не желе да се окрену запошљавању странаца, итекако могу да размишљају у оквиру категорија које су доступне сада на тржишту. Посебне мере запошљавања које је осмислила Национална служба кроз својих 11 јавних позива, могу да мотивишу послодавце да размисле о запошљавању жена старијих од 50 година”, објаснила је Мацура.
Робовање предрасудама мора нестати
Министарка је навела да дијалог у јавном простору руши стигме којима се робује или се робовало до сада.
“На терену се сусрећем са појединим женама које су искористиле своје искуство које доносе из неког радног окружења и охрабриле се да започну неке приватне послове, рецимо отварајући пољопривредна газдинства или започињући неке мање бизнисе”, наводи Мацура.
Додаје да је потребно подстаћи дијалог у јавном простору и на тај начин инспирисати жене које спадају у теже запошљиву категорију.
“Припадамо генерацији где се подстиче запошљавање у јавном сектору. Време се мења, све је мање тих позиција које се налазе у јавном сектору и мислим да је илузорно имати такву тенденцију током целог радног века. Важно је да разговарамо о томе да постоји могућност да се изврше преквалификације, доквалификације, изградња неких нових вештина”, објашњава Мацура.
Проблеми са унутрашњим миграцијама
Две од пет незапослених жена у Србији су старије од 50 година, а највећи број њих је у Београду.
“Морамо да постанемо свеснији проблема који имамо са унутрашњим миграцијама. Млади људи, у тежњи за тим да живе неким другачијим стилом живота у односу на то како живе њихови родитељи, често бирају велике градове као опцију за даље функционисање. Конкуренција је у великим градовима значајно већа”, навела је Мацура.
Како каже, потребан је разговор како би дошло до компромиса.
“Мислим да, када сви заједно разговарамо о овоме, можемо да постигнемо онај циљ, а то је да спојимо оне који траже посао и оне који имају потребу за тим да нађу добре запослене”, објаснила је министарка.
Отворене очи послодаваца
Истиче да послодавци морају да отворе очи и за категорије које су тренутно незапослене на тржишту.
“Могу да контактирају Националне службе за запошљавање, да виде ко се налази на евиденцији рада и то неретко многи од њих и чине. Ја мислим да и ове подстицајне мере које су креиране ће ићи у правцу тога да помогну послодавцима”, каже Мацура.
Навела је да је поносна на то што се у Србији више од 30 одсто жена одлучило на покретање малих бизниса.
“У поређењу са Великом Британијом која има око 15 одсто жена које учествују у малим бизнисима. Ја бих рекла да је то, узимајући у обзир однос економских снага наше две државе, ипак један резултат за понос”, закључила је Мацура.