понедељак, 22.06.2026, 13:14 -> 16:26
Извор: РТС
Аутор: Душан Милетић
Дијагноза тешке болести носи са собом неминовни страх за живот, али и многе друге страхове и преиспитивања које познају особе које са таквом врстом борбе суочавају. А ту врсту борбе препознала је Зорка Баковић, која се након деценија рада у здравству и сама суочила са карциномом. Данас својим подкастом, са саговорницима који пролазе или су прошли исту борбу, жели да подели искуство и пружи подршку омина којима је неопходна.
У децембру 2013. године појавили су се први симптоми, а убрзо је стигла и потврда. Суочити се највећим страхом, каже, никада не укључује само бригу за сопстевни живот.
“Само сазнање да постоји огромна вероватноћа да ме више нема, и сазнање да мој син ће бити сам, е то је било најгоре. Тада ми је отац био жив, морала сам да их лажем, нажалост је то тако, јер чекала сам да некако дођем што ближе том моменту да кажем да сам здраво”, наглашава Зорка Баковић, аутор подкаста “Вивере- живот као такав”.
У циклус лечења ушла је одмах. Срећом, све је прошло како треба, довољно да данас иде само на контроле. У тој борби пронашла је смисао. Покренула је подкаст са циљем да постане сервис за оне којима је потребан савет, снага и искуства са којим се могу поистоветити.
“Имала сам и госпођу која је имала искуство клиничке смрти, причала сам и са девојком која је имала порфирију, која је болест за коју се јако мало зна.Ти кад одеш код лекара ти причас само о дијагнози, ти си само пацијент, а овде са мном можеш да причаш о томе како се ти осећаш онога момента када вам кажу- да то је карцином, и да то је метастаза”, каже Зорка Баковић, аутор подкаста “Вивере – живот као такав”.
Ладислав има карциномом са метастазама. Од два карцинома је боловала и његова мајка. Због тога је, каже, морао и сам да иде превентивне прегледе, али није, због чега се каје и истиче превентиву као први корак. Своју причу је поделио, са жељом да помогне неком, као што су њему ветар у леђа дали сви они који то учинили пре њега.
„Ја слушам разне приче обичних људи које су невероватне, али исто тако и мотивишуће у мом случају за мене, зато што видим приче које су можда, и чујем, можда и горе него моја, па ме то мотивише да се изборим са својим проблемом”, објашњава Ладислав Пеле, здравствени радник.
Оба саговорника истичу да је покретач болести био накупљен стрес и незадовољство. Зато ментални приступ, у другом смеру, мора бити ослонац на путу до оздрављења.
“Ја прихватам болест на начин- ако сам болестан, онда лежим кући, није ми добро.Ја сам добро, ја се добро осећам, и хоћу да превазиђем колико год могу те проблеме, и сад тренутно сам у тој фази, да сад имам онако баш добру енергију”, додаје Ладислав.
„Ја тако оздрављујем, зато што – има нас, и онда када причаш, ти онда нађеш лека, а онда помогнеш и онима који те гледају, објашњава Зорка Баковић, аутор подкаста “Вивере- живот као такав”.
Лекови су ту да подигну тело, а сасвим је друга прича, изнети све те велике битке ментално јак. Зато је, истичу, важно да све ове фазе нико не пролази сам, и да, управо, овај начин постане глас који ослобађа себе и даје наду другоме.