Италија је ускратила Сједињеним Америчким Државама коришћење војне базе Сигонела на Сицилији за слетање појединих бомбардера упућених ка Блиском истоку. Одлука, која је неколико дана била ван очију јавности, донета је по налогу министра одбране Гвида Кросета, након што је о догађају обавештен начелник Генералштаба одбране Лућано Портолано.
Према доступним информацијама, план лета одређених америчких ваздухопловних средстава предвиђао је слетање у Сигонелу, одакле би потом наставили пут ка Блиском истоку.
Италијанске власти, међутим, нису претходно добиле захтев америчке стране, нити су војни врх и надлежне институције били консултовани, како то предвиђају билатерални споразуми између две земље.
План лета је италијанској страни достављен тек када су авиони већ били у ваздуху.
Након хитних провера које је спровео Генералштаб ратног ваздухопловства, утврђено је да се не ради о редовним логистичким или рутинским летовима.
Због тога операција није могла аутоматски да буде обухваћена постојећим споразумима између Италије и САД.
Поштовање процедура
Министар одбране Гвидо Кросето је раније у парламенту више пута истицао да свака операција која не спада у оквир важећих уговора мора да прође процедуру одобрења у парламенту. У складу с тим ставом, одлучено је да се америчким летелицама забрани слетање.
Додатни разлог за одбијање било је и такозвано caveat ограничење, према којем такве летелице не могу да користе базу без изричитог одобрења, осим у ванредним ситуацијама.
Према директном налогу министра, Портолано је обавестио америчку команду да авионима неће бити дозвољено слетање у Сигонелу, управо због изостанка претходне ауторизације и консултација са италијанском страном.
Одлука је одмах отворила питање могућих дипломатских последица, уз подсећање на кризу из 1985. године, када је Сигонела била поприште озбиљног спора између Италије и САД током владе Бетина Краксија и мандата председника Роналда Регана.
Према изворима из италијанске владе, инцидент се догодио у ноћи између петка, 27. марта, и суботе. Исти извори наводе да за сада није било званичне реакције нити протеста америчке администрације.
Бурне реакције
Вест о забрани коришћења базе Сигонела изазвала је брзе реакције на италијанској политичкој сцени.
Посланик Демократске партије Ентони Барбагало затражио је хитно обраћање владе у парламенту, оцењујући да је неопходно да јавност и посланици добију јасно објашњење о томе шта се догодило.
Представник Алијансе зелених и левице Анђело Бонели оценио је да је одлука “била дужност државе”, јер су међународни споразуми морали бити испоштовани. Ипак, упозорио је да се не сме занемарити шири контекст, подсећајући да из Сигонеле редовно полећу дронови за надзор, као и да се из других италијанских база транспортује војна опрема ка кризним подручјима.
Лидер странке Азионе Карло Календа подржао је потез министра Кросета, наводећи да влада није могла другачије да поступи без претходног одобрења парламента.
Слично је реаговао и председник Покрета пет звездица Ђузепе Конте, који је одлуку описао као обавезу која произлази из италијанског Устава. Конте је истовремено затражио да влада оде корак даље и ускрати и логистичку подршку операцијама које, према његовој оцени, крше међународно право.
Одлука о Сигонели, осим војног значаја, добила је и снажну политичку и дипломатску димензију, поново отварајући питање степена аутономије Италије у одлучивању о коришћењу војних база на својој територији.