Већ на почетку рата поставља се питање – да ли се сукоб приближава Европи. Иако је иранско министарство одбране саопштило да су све америчке базе легитимне мете њихових ракета, стручњаци за безбедност кажу да у овој фази рата – нема разлога за страх.
Лажну вест да се из кампа Бондстил гађају циљеви у Ирану, стигла је друга дезинформација, да је оперативни штаб КФОР-а у близини Урошевца постао једна од могућих мета Техерана. Тај сценарио стручњаци за безбедност одбацују. Наводе да иранске ракете нису довољно прецизне, као и да је Бондстил на граници њиховог домета. Чак и да сукоб ескалира, кажу, мале су шансе да Иран циља војне базе на Балкану.
“Оно што можемо да очекујемо у том случају ако се догоди јесте да ће се те ракете пресрести изнад Грчке или изнад Бугарске и онда ће падати на југ Македоније, у Епиру, око Пловдива, али ако заиста стигну до КиМ, до Бондстила онда може да се догоди да наше противваздушне снаге морају да буду измештене са тренутних позиција мало јужније како би зауставиле и те отпатке”, каже истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
Иако је Немачка главни центар америчке војне моћи у Европи, последњих деценија штит се ширио ка југу и истоку. Грчка, у којој су три ваздухопловне и поморске базе најављује да ће пребацити део противракетне одбране на север земље, како би штитила Бугарску. Осим Бугарске, у нашем непосредном окружењу, амерички штит стигао је и до Румуније.
“Због иранског балистичког програма Американци су годинама радили на развоју противракетног штита за Европу и САД. Због тога су базе за противракетну одбрану постављене у Румунији у бази Девеселу бившем војном аердрому, једна у Пољској близу Балтичког мора и недалеко од руске калињинградске области. Осим америчке базе у месту Девеселу у Румунији не постоји ниједан стратешки циљ који је важан за војску САД или НАТО у региону”, каже Горан новинар РТС-а и уредник емисије “Дозволите” Горан Јанићевић.
Према америчким обавештајним проценама, иранске ракете имају највећи домет од око 2.000 километара. До нашег региона, каже Јанићевић, могли би да добаце једино балистички пројектили на погонско гориво.
“Поступак лансирања таквог пројектила је да возило са пројектилом изађе из подземног бункера, онда се у њега сипа гориво као у ауто, само што то није 50-60 литара, већ неколико тона. И то је поступак који траје пре лансирања. Иран у овом тренутку нема луксуз да пола сата или сат припрема ракету за лансирање”, истакао је Јанићевић.
Стручњаци не искључују могућност терористичких напада
У овој фази рата, према речима стручњака, Европа је у целини безбедна. У случају пораза Ирана и пада режима, не искључују терористичке нападе.
“Нажалост или на срећу, већи одјек има бомба у Берлину него у Београду. Тако да Западни Балкан је сигуран што се тога тиче, али ако рат буде кренуо баш негативно по Иран можемо очекивати у Бечу, Паризу, Берлину па чак бих се усудио да кажем у Прагу терористичке нападе да ли усамљених радикала подржаваоца ајатолаха или послатих као што смо видели у Вашингтону да тврде да су погубили једну групу која је покушала да нападне Трампа, послатих војника Револуционарне гарде из Ирана”, рекао је Вујиновић.
Већ другог дана рата, ирански дронови стигли су до обала Кипра, а у сукоб Израела и Америке против Ирана, укључено је више од 10 држава.