Знамо да је ваша благонаклоност према нашој цркви и народу израз дубоке повезаности манастира Ватопеда са Српском црквом и српским народом. Већ у најранијем узрасту у основној школи ђаци уче да се монах Сава, скоро замонашени српски принц, подвизавао у овом свештеном манастиру, а да се, како бележи његов биограф и сам игуман, дивио његовом равноанђељском подвигу. Молимо вас да благоверном српском народу кажете неколико речи о значају ових веза.
Ми овде, ђаконе мој, живимо то предање. Налазимо се у атмосфери тог православног светогорског предања и видимо допринос Светог Саве. Прво допринос манастиру Ватопеду, друго његов допринос и љубав према српском народу, његовим сународницима, а треће је велика широкогрудост манастира Ватопеда, јер је сан Светог Саве и његовог оца, који су се срели овде у Ватопеду, био да постоји самосталан простор за српску православну браћу.
А разлог због којег су желели самосталан простор није био жеља да се одвоје од остатка Свете Горе, већ зато што је језик различит и треба они који долазе на поклоњење на Свету Гору да слушају богослужења на свом језику, да виде људе који ће разговарати с њима на њиховом језику.
И зато се из бриге за свој народ Свети Сава усудио да затражи један део Ватопеда да му буде дат као независан самоуправни простор, да постане равноправан манастир за српску браћу. И управо му је манастир за време тадашњег игумана, монаха Теостирикта, дао пчелињак манастира Ватопеда и саграђен је манастир Хиландар који је место ходочашћа за нашу српску браћу, а после Свете земље Срби сматрају манастир Хиландар местом ходочашћа и духовног упоришта.
Наравно, Ватопед је много дао Србији јер је примио у своја недра Светог Саву који је, наравно, одлазио тамо у Хиландар увек са благословом манастира јер не доноси плод оно што није благословено од институционалних носилаца благодати.
И тамо га је потом руководила благодат и постао је први архиепископ Србије и обновио је и духовно препородио сав српски православни народ. Дакле, велика је ствар да Срби то знају и радујем се што кажете да ваши ученици од основне школе уче о томе, јер је заиста Ватопед сада један симбол за Србију зато што је извор из кога је произашао манастир Хиландар, а плодови тога манастира, изданци манастира попут Светог Саве и Светог Симеона, заиста су прославили Србију.
Високопреподобни оче, идентитет српског народа темељи се на два завета: Светосавском и Светолазаревском или Косовском завету. Ти завети су израз Христоподобног подвига српског народа кроз историју, српско, дакле, живљење Новог завета.
Заиста је чудесна чињеница да оба најславнија српска светитеља повезују нас Србе са свештеним манастиром Ватопедом јер, као што нас учи свештено предање, управо је свети кнез Лазар 1386. године даровао Часни појас Пресвете Богородице овом манастиру, о чему сведочи ктиторска фреска светог кнеза Лазара у припрати параклиса посвећеног Светом појасу.
Има, међутим, Срба који не знају за ову велику светињу. Реците нам неколико речи о значају и чудима који се дешавају посредством часног појаса онима који се моле Пресветој Богородици.
Слушајте, заиста је велики благослов то што Часни појас Пресвете Богородице који се чува у Ватопеду има два дародавца јер се ради о два велика дела. Један велики део је дар, као што рекосте, Светог Лазара, кнеза Србије, а потом великомученика, а други део је дар византијског цара Јована Кантакузина.
Дакле, они су дати у различитим временским периодима и то с једне стране даје смисао да је Божија промисао, наш тројични Бог, желео да Ватопед постане свеправославни Богородични центар заједно са два дародавца Светог појаса у истом манастиру и са седам чудотворних икона Богородице које тамо постоје, тако да је наш манастир заиста украшен чудотворним иконама Богородице и часним појасом.
Позив вашег патријарха упућен нама, који смо са задовољством прихватили и ми и свештена општина, као и два пута сазвани Свештени сабор пред којим је изнето ово питање, доживљавамо као дуг који треба да одужимо.
То што нам је Свети Лазар дао Свети појас и ми тај појас који нам је даровао заједно са великим честицама часног крста и са свим моштима које се налазе око часног крста где су чак и Христове власи. Да, то је значајно.
Веома значајно.
Да, и желимо да узвратимо тако што ћемо однети Свети појас натраг како би му се поклонио савремени српски православни народ.
Захваљујемо вам, високопреподобни оче, на овим речима љубави и поуке. Наша престоница радосно ишчекује ваш долазак и благослов који ће донети часни појас Богородице док у празничној литији буде пролазио улицама и трговима Београда на празник Вазнесења Господњег.
Мислим да ће то бити велики благослов јер Свети појас где год иде, оче Василије, чини веома много чуда, а чудо које непрестано чини је трака коју имамо и коју ћемо имати и тамо која је освештана на Светом појасу и њоме се опасују нарочито неплодне жене, бездетни парови и добијају децу.
Такође се оболели од рака опасују траком Светог појаса благословеном на Светом појасу и оздрављају. Исто тако и други од многих болести. Ми смо овде сведоци многих, многих чуда. Штавише, написали смо први том који смо превели и на српски језик, а сада се штампа и други том са списком чуда са конкретним личностима које су се десила преко Светог појаса Пресвете Богородице.
Амин.
Молим се да просвети народ, да га оснажи јер оно што Богородица наша жели, као што сами знате, јесте да ми имамо жељу да држимо заповести њеног сина.
Хвала вам много, високопреподобни оче.
Богородица нека је са вама. Амин.