Бранислав Јоргић, берзански стручњак, истиче да инвестициона култура у Србији полако еволуира, али да би промена могла бити и бржа.
Он наглашава да многи инвеститори траже прилике на иностраним тржиштима због ограничених могућности на домаћој берзи.
Такође, инвестиционо злато постаје све популарније, са инвестицијама које су у 2024. години достигле око 100 милиона евра, а за 2025. се очекује раст до 300 милиона евра.
“Што се тиче улагања у инвестиционо злато, показало се да су приноси у претходних неколико година били прилично високи”, каже Бранислав Јоргић.
Ипак, истиче да би инвеститори пре свега требало да направе инвестициони план, а не да улажу “на пречац” или “на мах”.
“Инвеститори често добијају информације преко медија, укључујући и друштвене мреже. Неке од тих информација могу бити тачне, али могу бити и бомбастично приказане”, објашњава Јоргић.
Према његовим речима, вести о рекордном нивоу цена злата, нафте, акција и других инвестиција код инвеститора могу да изазову жељу да остваре зараду у што краћем року.
“Онда инвестирају на мах и често направе грешку, јер улажу када су већ закаснили – када је цена превисока и када више нема простора за даљи раст, већ може да дође и до пада”, наглашава Јоргић.
Упозорава и да, у таквој журби, инвеститори често излазе на нерегулисане интернет платформе за трговање, где могу бити преварени.
“Сламарица у Србији је митско биће”
Душан Узелац, уредник финансијског портала Каматица, објашњава да је разлог зашто су некретнине и даље најпопуларније у Србији дубоко укорењено неповерење грађана у друге облике улагања.
Истиче да је велики део новца грађана “заробљен” у кућним сламарицама, јер људи не желе да ризикују са банкама или другим финансијским институцијама због лоших искустава из прошлости.
“Сламарица у Србији је митско биће. Нико је није видео, али је огромна. Процењује се између 15 и 20 милијарди евра да је у тим кућним сламарицама”, рекао је Узелац.
“То је новац који неко није хтео да повери ниједној институцији, није хтео да држи на рачуну, у сефу, у банци, није хтео да инвестира и тражио је опцију која му је најстабилнија, јер има можда неке ожиљке из прошлости”, навео је Узелац.
Шта су инвестициони квадрати
Узелац је представио и иновативни модел улагања назван “инвестициони квадрати” – грађани могу улагати у делове стамбених објеката и касније делити профит од продаје.
“Та идеја је пре годину и по дана ефикасно и успешно емитована. То је један модел, рекао бих, иницијалне јавне објаве. Значи, то је оно што је термин са берзе”, рекао је Узелац.
Овај модел је већ привукао 500 инвеститора и прикупио 3,5 милиона евра за само седам минута.
Ризици и преваре
Оба саговорника упозоравају на ризике улагања, посебно на преваре преко нерегуларних интернет платформи.
Јоргић саветује да се инвестиције обављају искључиво преко лиценцираних брокерских кућа и банака, уз претходно образовање и планирање.
Такође, истичу да улагање захтева разумевање и поверење у изабране инвестиционе инструменте. За оне који немају времена или знања, препоручују улагање у инвестиционе фондове или приватна пензијска осигурања, где професионалци управљају новцем.
На крају, саговорници су говорили о иницијативи уједињења осам регионалних берзи, што би омогућило лакши приступ инвестицијама у региону уз ниже накнаде, али и већи одлив капитала из Србије.
Ова промена инвестиционе културе указује на постепени прелаз са традиционалних, конзервативних улагања ка динамичнијим и разноврснијим финансијским инструментима, али и на потребу за већом едукацијом и сигурношћу инвеститора.