11.8 C
Belgrade
Tuesday, May 19, 2026

Зашто Србија не може без панчевачке Рафинерије и имамо ли довољне резерве енергената

-

Председник Србије Александар Вучић саопштио је да ће по повратку из Бакуа одржати састанке с тимовима на којима ће се разговарати о обезбеђивању резерви енергената. Поручио је да ако не обезбедимо резерве сада, нећемо имати ничега током лета, а камоли на зиму.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да су резерве енергената тренутно добре, али да треба константно радити на њиховом обезбеђивању, посебно у светлу дешавања у Персијском заливу.

“У претходном периоду доста тога се урадило да се обезебде знатне количине резерви, како би могло да се реагује у оваквим ситуацијама”, рекао је Којчић подсећајући да се 20 одсто целокупних количина сирове нафте набављало преко Ормуског мореуза.

Србија је, каже, у претходном периоду обезбедила довољно енергената у обавезним и оперативним резервама како би могло стабилно да се функционише.

“Видело се да ниједног момента код нас није било несташице деривата на пумпама и нико није осетио глобалну светску кризу“, рекао је Којчић.

Цена нафте осетљива и на изјаве

Проблем може да настане због глобалних поремећаја у снабдевању.

“Када је у прекиду снабдевање преко Персијског залива, сви који су се одатле снабдевали потражиће друге изворе сирове нафте“, рекао је Којчић.

Цена нафте типа “брент” јуче је износила 112 долара, док је гас скочио на 600 долара.

Којчић истиче да је након те вести председник САД Доналд Трамп изјавио да се настављају преговори са Ираном и продужава прекид ватре, због чега је аутоматски цена нафте типа “брент” пала на 108 долара по барелу.

Пуно складиште гаса у Банатском двору

Када је реч о гасу, Србија има стабилно снабдевање природним гасом према споразуму са Гаспромом.

“Са те стране смо безбедни и попуњеност складишта у Банатском двору је на максимуму, имамо ускалдиштен део и у Мађарској и стабилан доток преко Турског, па Балканског тока на дневном нивоу, плус количине из Азербејџана“, објаснио је Којчић.

Којчић наводи и да се ради на више пројеката у гасном сектору који ће омогућити Србији да буде чвориште када је реч о овом делу свету.

“Ради се на интерконекцији са Румунијом интерконекција, са Северном Македонијом како бисмо се повезали са Грчком, гради се нафтовод према Мађарској. У том моменту, када се све те инвестиције заврше, ми постајемо чвориште за, примера ради, гасно снабдевање и неких других тржишта”, рекао је Којчић.

Зашто је Рафинерија толико важна

На питање да ли је решење за питање НИС-а још важније него раније због глобалних дешавања, Којчић је појаснио да је НИС значајан са становишта сигурности снабдевања свим врстама деривата и енергената који се добијају из сирове нафте.

С друге стране, 13.000 људи ради у НИС-у, чему треба додати и запослене који раде у фирмама које сарађују с том компанијом.

Истиче да је Рафинерија, која је “црвена линија” када је реч о преговорима, битна са становишта снабдевања нашег тржишта.

“Кажу да може и без ње да се снабдева – не може. Ако се израчунају количине деривата на дневном нивоу које су потребне за нормално функционисање, физички и логистички немогуће је допремити их било Дунавом, железницом, камионским цистернама. Државе у региону немају реафинерију па се снабдевају, али све оне имају излаз на море, и могу да дођу велики танкери за снабдевање”, објаснио је Којчић.

Najnovije