петак, 10.04.2026, 15:00 -> 16:14
Извор: РТС
Аутор: Немања Јаковљевић
Фарбању јаја и васкршњим празницима највише се радују најмлађи. А радост је посебно велика у једном сокачету у Жичи. Зашто – откривају колеге из Краљева.
Сваки празник у улици која носи име мајора Милана Тепића проводи се на исти начин. Испред кућа. И ове године заједно фарбају јаја за Васкрс.
„Са другарима из улице правимо такмичење чије је јаје најјаче“, каже Огњен Вуловић. На питање – чије ће бити, Огњен одговара: „Моје“.
За тај успех мораће да победи шесторо рођених браће и сестара. И не само њих. Јер житељи овог сокачета се никако не уклапају у статистику природног прираштаја Србије.
„Увек смо хтели да имамо два сина и две девојчице, али ето, прво нам је Бог дао четири сина, а затим три девојчице“, наводи Сања Вуловић.
Мирослав Стевић додаје: „Ја имам петоро деце. Ето комшија има седморо и све похвале. Па ето, можда га и ја стигнем некад“.
Шала која буди понос међу бабама и дедама. Први су се овде доселили крајем осамдесетих година прошлог века и у новој кући дечекали трећег сина.
„И онда смо добили нови прираштај негде од 2012. године, значи унучићи од комшија наших, тако да укупно сада имамо двадесет четворо деце у овој нашој малој улици од 100 метара“, наглашава Мила Јоксимовић.
Чедомирка Стевић каже да их је у породици – седморо. „Вратили смо се старим вредностима. Ми се често организујемо и спремимо неки ручак и буде то баш овде на улици“, истиче Чедомирка.
Љубинко Мионић додаје: „Овде је чиста слобода. Свачија кућа на располагању је сваком детету као своја. Толико је сложно, као једна породица“
И слика деце која се с пролећа углавном играју напољу подсећа на прошла времена.
„Играмо фудбал, скачемо у трамбулини, возимо се бициклима“, наводи Душан Јоксимовћ.
Катарина Стевић наставља: „А понекад правимо и пикник. Много је добро. Никад не би тражила ново друштво. Волела би да овде буде овако како јесте. Заувек“.
Заиграју се и међу пластеницима. У јесен, када старији воће и поврће, традиционално ће их претворити у балон хале.