Екипа РТС-а ушла је у склониште на Новом Београду, у које је стигла нова опрема – квалитетнији монтажни кревети и клупе. Једном годишње проверава се техничка исправност уређаја, каже радник предузећа “За склоништа”.
У склониште у згради на Дорћолу, није могло ни да се уђе. За време поплаве у делу зграде, морали су да позову предузеће “За склоништа”, каже професионални управник Дејан Ђурађ Вујичић.
Атомско склониште, по дефиницији, нема прикључке за инфраструктуру. Има сопствено напајање и нема ни сигнал мобилне телефоније.
“Станари знају да постоји склониште, али оно није у ингеренцији стамбене заједнице”, каже управник Дејан Ђурађ Вујичић.
Има и зграда где склониште припада стамбеној заједници. У мирнодопско време, претворена су у оставе или издата у закуп. Станари су дужни да их одржавају, али је ту ситуација и најлошија, баш због договарања.
Склониште на Бежанијској коси у које је ушла екипа РТС-а је чисто, опремљено, не осећа се мемла, нити устајали ваздух.
Иако су склоништа део одбране и заштите од ратних и ванредних околности, многи, првенствено страни стручњаци сматрају да су, због модерног ратног арсенала, изгубила на значају. НАТО бомбардовање показало је да су људи масовно у њих одлазили.
Чињеница да јавна склоништа постоје у време природне и ратне опасности делује умирујуће, али је свакако најбоље да такве опасности уопште нема.
Склоништа претворена у магацине, теретане
У Београду има 980 склоништа. Сто осамдесет једно је издато у закуп, тачније, претворено у магацине, теретане, складишта хуманитарне робе, музичке студије.
Од закупа се живи, а закупци су дужни да одржавају инсталације. Према уговору, изнајмљен простор мора да се испразни за 24 сата, што је тешко изводљиво, сматрају многи.
Иако сирене за узбуну најављују непосредну опасност, заоштравање ситуације и уочавање опасности, показује пракса, траје много дуже.
Стручњаци кажу, ни склоништа нису мета првог удара, па их свакако треба имати и одржавати.
Главаш: У систему јавних склоништа 974 објекта
Дарко Главаш, секретар Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију, рекао је за РТС да се на читавој територији Града Београда налази укупно 4.291 склониште, а да је око 2.500 у задовољавајућем, односно оперативном стању.
Како је навео, у систем јавних склоништа спада 974 објекта, од којих је 907 оперативно у сваком тренутку, док за 67 склоништа која нису у функцији већ постоје мере које је издао Сектор за ванредне ситуације.
“То је огроман посао који је пред нама. За склоништа која се налазе у објектима високе градње, односно унутар стамбених зграда, одговорне су скупштине станара, савети станара. Нису сва склоништа у стању у каквом бисмо желели да буду. То и јесте један од задатака цивилне заштите”, рекао је Главаш.
Према његовим речима, у наредном периоду припадници система цивилне заштите, заједно са надлежним институцијама, обилазиће склоништа и разговараће са управницима зграда како би се утврдиле мере које је потребно предузети.
Грађевинска инспекција ће, тамо где је потребно, наложити радове и дефинисати начин на који ће се склоништа довести у исправно стање, додао је Главаш.
Истиче да је прошле године спроведена велика акција утврђивања стања склоништа на свим градским општинама.
“На територији Београда имамо више од 4.000 склоништа и тиме ћемо се интензивно бавити и у наредном периоду”, поручио је Главаш.
Иначе, Град Београд је формирао батаљон цивилне заштите, који ће имати неколико специјализованих јединица и две велике јединице опште намене.