уторак, 28.07.2026, 05:50 -> 06:11
Извор: РТС
Аутор: Оливера Вукосављевић и Јелена Мариновић
У Србији, како се процењује, има готово 50.000 незавршених и напуштених стамбених, пословних и фабричких објеката, највише у Београду. Разлози за то су вишеструки – од бесправне градње и немогућности добијања употребне дозволе, до спорног власништва, стечаја или банкрота инвеститора. Држава је трећи пут продужила рок за њихов завршетак који је истекао у мају 2025. РТС је проверавао – докле се стигло са решавањем проблема напуштених градилишта?
У Нишу је све теже наћи инфраструктурно опремљену локацију за градњу, са решеним имовинским питањем. С друге стране, има десет напуштених градилишта, од стамбено-пословних до јавних објеката.
Једно напуштено градилиште у центру града у које су уложени милиони евра, почело је да се зида пре 18 година.
“У случају овог конкретног градилишта, финансијски проблем држава може да реши, тако што би помогла у завршетку радова, јер је ово зграда која је финансирана из јавних средстава инвеститора Универзитета у Нишу”, каже Славиша Кондић, архитекта и члан УО Инжењерске коморе Србије.
У Београду 55 напуштених градилишта
Највише незавршених објеката са грађевинском дозволом, добијеном и пре 2009, има у престоници. Многи објекти су напуштени, а код већине није прецизиран рок за завршетак објеката.
Град је успео да попише 55 напуштених градилишта, и поделио их у три категорије.
Градски менаџер Мирослав Чучковић каже да су у првој категорији градилишта која су власништво страних држава, док другу категорију чине објекти чију реконструкцију и рехабилитацију подржава држава.
“Пре свега због Експа имамо 24 хотела од којих је један, управо у центру града, који је некада био напуштен објекат, а сада се спрема за Експо”, навео је Чучковић.
Посебну категорију чине објекти који су оптерећени реституцијом и нерешеним имовинско-правним односима.
Република Гвинеја 60 година планира да изгради амбасаду у Кнеза Милоша
У позадини проблема напуштених градилишта често стоје страни власници. Тако здање у Улици кнеза Милоша већ деценијама пропада. Власник куће која је припадала породици Бајлони је Република Гвинеја, која већ 60 година планира да на том месту сагради амбасаду.
У решавање оронуле резиденције укључено је и Министарство спољних послова, из којег подсећају да Бечка конвенција подразумева неповредивост дипломатских просторија.
В. д. генералног секретара у Министарству спољних послова Душан Козарев тако наводи да Република Гвинеја Србију није званично обавестила да напушта своје дипломатске објекте, тако да тај објекат и даље формално-правно припада њима.
“Постоји спремност наше стране да буде крајње конструктивна по том питању. Тако да то сада у међународном правном и дипломатском смислу највише зависи од њих, али радимо на томе да покушамо да убрзамо те преговоре и да дођемо до решења”, рекао је Козарев.
Како убрзати инвеститоре
Пример савесног и одговорног грађевинарства даје Италија – после рока за завршетак градње, без обзира на то да ли је објекат готов, инвеститор плаћа градску ренту и порез на имовину.
Дописница РТС-а из Италије Сања Лучић објашњава да тамо постоји развијен систем контроле и да локалне власти имају право да обуставе радове и изрекну новчане казне.
“Италија већ годинама води политику која подстиче обнову запуштених подручја, уместо ширења градње на нова земљишта. То не значи да држава поклања бивше касарне или фабрике инвеститорима. Наиме, најчешће се ради о јавним конкурсима, продаји или партнерству између локалних власти и приватних инвеститора”, објашњава дописница РТС-а.
У Србији је и све више напуштених фабрика на одличним локацијама, а њихови власници, тврде упућени, чекају измене урбанистичких планова, како би могли да изграде што више квадрата. До сада ниједан несавестан инвеститор у Србији због тога није кажњен.