петак, 13.03.2026, 17:19 -> 17:37
Извор: Танјуг
Апелациони суд у Београду, одлучујући у трећем степену, правоснажно је осудио И. С. на казну кућног затвора од годину дана, поводом оптужби да је као директор Београдске пословне школе оштетио школу за 781 милион динара.
Овај суд је одлучивао у трећем степену, јер је првостепеном пресудом И. С. био ослобођен од оптужбе, али је другостепени суд Апелациони, ту пресуду, усвојивши жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио и осудио га на годину дана кућног затвора.
Одлучујући у трећем степену, Апелациони суд је одбио као неосноване све жалбе и потврдио другостепену пресуду, објављено је на сајту тог суда.
И. С. је осуђен по оптужници Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, јер је као директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, поступао противно одредбама Закона о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе.
На тај начин је привредним друштвима прибавио имовинску корист од 781.000.000,00 динара, за колико је нанео штету Београдској пословној школи – Високој школи струковних студија из Београда.
То је урадио тако што је, како је наведено, донео одлуку о расподели финансијских средстава и без одржавања седнице и без сагласности Савета школе, а што му је била обавеза по закону и Статуту.
На основу уговора о пословно-техничкој сарадњи закључивао је уговоре о позајмицама финансијских средстава која потичу из сопствених средстава наведене школе, наводи се у саопштењу.
У образложењу пресуде је наведено да је другостепени суд правилно оценио да је поступање И. С. представљало устаљену праксу и да начин закључења уговора са “Симпом”, “Вечерњим новостима”, “Контикијем” и ВК “Раднички” није представљао изолован случај, али се не доводи у сумњу чињеница да је Савет школе требало прво да донесе одлуку, а да тек након тога директор може да пласира средства школе, како то прописује Закон о високом образовању, што у конкретном случају није учињено.
Оцењено је да устаљена пракса, која је противна релевантним прописима, не оправдава поступање окривљеног у конкретном случају, будући да претходно није прибавио сагласност Савета школе и министра финансија, чиме је поступио супротно прописима.
Испитујући пресуду у делу одлуке о казни, Апелациони суд као суд трећег стпена, оценио је да је другостепени суд приликом избора и врсте кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао и виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена.