Проширење Европске уније на Западни Балкан кључни је испит за Европу, порука је Немачке у оквиру Берлинског процеса, састанка министара спољних послова земаља Западног Балкана, високих представника Европске уније и регионалних организација, у Црној Гори. Тај испит је пресудан за будући утицај Уније и зато процес проширења сада треба да убрзамо, рекао је Јохан Вадефул. Цео скуп је прилика и да се сумира постигнуто у европским интеграцијама и конкретним облицима сарадње.
Пре 12 година идеја тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел била је да Берлински процес, пре свега, економски повеже земље Западног Балкана. Регион данас има заједничке споразуме, тржишне механизме и лакше кретање људи и робе. Али и даље без одговора – када и под којим условима постаје део ЕУ.
Министар спољних послова Немачке Јохан Вадефул наглашава да је њихов одговор јасан – будућност Западног Балкана лежи у Европској унији, као што је поновљено и у немачко-француском нон-пејперу.
“Наш заједнички циљ је да довршимо Унију као истински европску унију”, истакао је Вадефул.
Тај циљ, неретко, гурају и спољне околности и ту се чита разлог зашто је проширење високо на агенди администрације у Бриселу.
Заслуге и(ли) геополитика
У другој деценији Берлинског процеса, Унија се суочава са новим безбедносним и геополитичким изазовима, док се од земаља кандидата све више очекује да спољне и безбедносне политике ускладе са Бриселом.
Полемика не изостаје у делу – како помирити геополитичку потребу за проширењем са принципом заснованим на заслугама.
Европска комесарка за проширење Марта Кос каже да ту нема противречности.
“Они иду заједно. Геополитика одређује зашто је проширење важно и колико хитно морамо да делујемо. А ми се придржавамо принципа заснованог на заслугама, јер управо резултати одређују услове, као и ко је спреман да се придружи и када”, објашњава Кос.
“Све поделе временом могу да избледе”
Нова студија ММФ-а предвиђа да првих десет година чланства у ЕУ може донети повећање БДП-а по глави становника за једну трећину, а након 15 година за готово половину.
Комесарка Кос истиче да када суседи заједно рашчисте са наслеђем прошлости, све поделе временом могу да избледе.
“Хајде да отворена билатерална питања решавамо у духу Берлинског процеса: кроз добросуседске односе и да искористимо тренутак који нам се пружа за проширење Уније”, поручила је Кос.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић наводи да су, што се Србије тиче, две кључне речи за будућност наше земље и региона стабилност и гледање напред, као и да нема европске будућности Балкана без европске будућности Србије.
Нови предлози за постепену интеграцију
Више Европе пре чланства – Европска комисија најављује за следећу недељу нове предлоге како до постепене интеграције с акцентом – то није замена за пуно чланство.
Министар спољних послова Црне Горе Ервин Ибрахимовић сматра да земље морају својим деловањем показати да европске интеграције нису само стратешки циљ, већ процес трансформације који су спремне да спроведу саме.
“Али европска перспектива је и заједничка одговорност”, рекао је Ибрахимовић.
“Србија за више Европе, али не у идеолошко-бирократском смислу”
Ђурић каже да нам треба што више Европе одмах, али у практичном смислу, дакле не у неком идеолошко-бирократском смислу.
“Нама треба да наши људи не чекају сатима на граници, нама треба да наша роба, с обзиром на то да Србија чини 57 одсто регионалне економије, не чека на границама. Желимо да цео регион буде укључен у Шенген, у јединствено тржиште, и да за тим нема потребе да се чека, због тога што то није нешто што зависи од финансија Брисела, од компликованог механизма доношења одлука у државама чланицама, и нешто што би, уколико смо сви заједно за европски Балкан, требало да буде релативно лако достижно”, истакао је Ђурић.
Будва је тек станица на путу ка завршном самиту Берлинског процеса који ће се 22. октобра одржати на Светом Стефану – кроз представљање резултата црногорског председавања и одговор колико је Берлински процес заиста приближио Западни Балкан Европској унији.