МОЛ је јуче добио америчко одобрење да настави преговоре с Гаспромњефтом о преузимању већинског пакета у Нафтној индустрији Србије. Рок за завршетак преговора, који је првобитно био зацртан на јуче, сада је продужен до 22. маја. Основне одредбе договора мађарска и руска компанија потписале су у јануару.
До краја овог месеца, према незваничним информацијама медија у Мађарској, требало би да буде потписана и коначна верзија уговора о купопродаји НИС-а, који мора да одобри америчка канцеларија ОФАК да би трансакција била обављена.
Професор на Машинском факултету и стручњак за енергетику Милош Бањац каже да продужетак рока који је америчка канцеларија ОФАК дала за закључење коначног договора између “Гаспромњефта“ и МОЛ-а о преузимању већинског пакета НИС-а говори да преговори напредују и да се крећу у добром правцу.
Како је навео, у претходном периоду већ су начињени важни кораци — спроведена је дубинска анализа пословања НИС-а, потписан је предуговор, а сада следи завршна фаза.
“Значи, извршена је дубинска анализа рада Нафтне индустрије Србије, потписан предуговор и сада следи финале, коначни уговор“, рекао је Бањац.
Додаје да није извесно да ли ће цео посао бити окончан у наредних месец дана, али да верује да неће бити нових препрека уколико се преговори наставе као до сада.
Улога међународних финансијских институција
Осврћући се на формулацију из последње одлуке ОФАК-а, према којој је америчким финансијским институцијама омогућено да учествују у реализацији трансакције, Бањац подсећа да се МОЛ често посматра као мађарска компанија, иако је његова власничка структура знатно сложенија.
“Када говоримо о МОЛ-у ми увек говоримо да је то мађарска компанија, односно компанија мађарске владе. Међутим, по својој структури власничкој, само једна четвртина је у власништву, 25 одсто акција МОЛ-а припада влади. Ово остало, око 50 процената, представљају међународне финансијске институције, између осталих и неке америчке финансијске институције“, навео је Бањац.
Према његовој оцени, управо у тој чињеници може да лежи додатна гаранција да ће споразум бити доведен до краја и да МОЛ има капацитет да постане нови власник већинског дела НИС-а.
Енергетска криза не одређује цену НИС-а
Говорећи о утицају глобалне енергетске кризе на вредност НИС-а, Бањац сматра да се таква компанија не купује на основу краткорочних тржишних потреса, већ са перспективом од више деценија.
“Ово је куповина не за сутра него за следећу деценију или следеће три деценије једне компаније, тако да не може се сагледавати вредност НИС-а на данашњи дан, него се гледа колико ће она вредети када прође криза, када се стабилизује тржиште“, рекао је Бањац.
Подсећа и да нафта, упркос енергетској транзицији, остаје један од кључних енергената у свету.
“Чињеница је да ће нафта и следећих неколико деценија бити један од главних енергената и она и данас учествује са 30 процената у глобалној потрошњи енергије“, указао је Бањац.
Зато, како каже, ни садашња дешавања не могу битно да утичу ни на цену НИС-а, ни на коначан договор о продаји.
Русија НИС продаје невољно, али под притиском
Професор Бањац сматра да Москва не улази добровољно у овај процес и да НИС не продаје зато што то жели, већ зато што је на такав потез приморана околностима.
“Очигледно је да Руси невољно продају НИС. Дакле, зашто би продавали једну компанију која је тако добра и која доноси приходе и у коју су тако пуно уложили“, навео је Бањац.
Како додаје, Руси у овом процесу могу настојати да добију на времену, посебно ако им шира геополитичка криза иде наруку.
“Кремљу би свакако било згодно да купи још мало времена, па можда чак и да доведе у питање овај споразум коначни о купопродаји, јер то му баш и није оно што он жели. Он је натеран да то уради“, оценио је Бањац.
Ипак, наглашава да иза потеза и Вашингтона и Москве стоје читави системи анализа и процена, а не дневне импровизације.
НИС послује отежано, али нафте има
Паралелно са преговорима о власништву, НИС се и даље суочава са последицама санкција и неизвесности. Бањац каже да компанија већ дуже послује у отежаним условима и да је у међувремену изгубила део партнера и купаца.
“НИС отежано ради. Дакле, он од јануара прошле године, од када су најављене санкције па кад су уведене, отежано ради, губи партнере“, рекао је Бањац.
Према његовим речима, НИС је смањио продају и у малопродаји и у велепродаји, а у велепродаји је, како је навео, изгубио око 20 одсто купаца.
Ипак, истиче да тренутно нема опасности од несташице нафте. “Рокови испоруке су нешто дужи, али ту су биле интервенције и Међународне агенције за енергетику, огромне количине нафте су избачене“, објаснио је Бањац.
Подсетио је и да Србија има резерве нафте за око 60 дана, док је европски просек 90 дана.
Штедња енергије
Професор Бањац, који је и стручњак за енергетику, каже да је сада време за изолацију и замену столарије и паметнију потрошњу.
Говорећи о томе шта је најважније за домаћинства која тренутно не могу да улажу у соларне панеле, Бањац истиче да је уочи нове грејне сезоне најважније размишљати о термичкој изолацији и замени столарије.
“Мислим да је баш сад право време, дакле сад почиње грађевинска сезона, и да се поразмисли, ко год има могућности, да финансира замену столарије и постављање термичке изолације на објекте. То је прва и највећа и главна мера којом се може уштедети та топлотна енергија“, поручио је Бањац.
Када је реч о уштедама у саобраћају, наводи да простор није велики, али да су могуће рационалније навике — више људи у једном аутомобилу, чешће коришћење градског превоза и планирање потрошње.
Бањац подсећа и да је сада прави тренутак за набавку огревног дрвета за јесен, јер су цене ниже, а дрво има времена да се осуши и постане енергетски ефикасније.
На дужи рок, каже, исплативост улагања у соларне панеле и топлотне пумпе само ће расти.