Блокада значајних поморских праваца попут Ормуског мореуза показала је какав је значај несметаног транспорта и да се последице брзо осете у свим деловима света, па и у Србији. Један од таквих праваца је Панамски канал којим пролази пет одсто светске поморске трговине. Овај канал додатно је у фокусу великих сила од почетка другог мандата америчког председника. На том месту супростављени су пре свега интереси Кине и Америке, а како се у томе сналази Панама – проверавала је екипа РТС.
Последњег дана 1999. године у подне, управа над каналом предата је Панами. Од тада до данас овај вештачки канал омогућава бродовима да пут скрате за двадесетак дана, па самим тим и трошкове транспорта. Такву могућност користи у просеку 13.000 бродова годишње.
Пуних 112 година Панамски канал сматра се инжењерским чудом које спаја Карипско море, односно Атлантик и Пацифик. Да би то било могуће, користи се систем од три превојнице које из једног океана подижу бродове на 26 метара висине до језера Гатун и затим их спуштају превојницама до другог океана. Цела процедура траје осам до десет сати.
“Капије које видите иза нас, то су и даље исте капије из 1914. године. Оно што радимо је да их сваких 10 до 13 година вадимо ради одржавања”, каже Денсел Маршал из протокола Панамског канала.
Највишу таксу платио контејнерски брод
Таксе које убире Панами доносе између пет и осам одсто БДП-а. Оне, међутим, нису исте за све бродове.
У Панамском каналу истичу да је највишу путарину платио један контејнерски брод.
“Највишу путарину на каналу платио је контејнерски брод, преко милион долара. А најнижу путарину платила је особа која је препливала канал 1928. године. Измерили су тог човека, био је висок 165 центиметара, имао је 63 килограма, па су му према висини и тежини наплатили 36 центи”, прича Денсел Маршал.
Изградња додатних резерви воде
У плану је даљи развој канала, пре свега логистичког пута на западној страни, односно лука Корозал и Фарфан, као и формирање новог језера како сушне године не би угрожавале рад канала.
“Идеја је да имамо резервоар воде како бисмо задржали довољно воде за становништво, за бродове које тренутно пропуштамо и за производњу електричне енергије. Дакле, канал користимо у три главне сврхе: за пиће, за пролаз бродова, а такође и за производњу струје”, рекао је саговорник РТС-а.
Осим нових лука, Панама планира да овим водним путем у наредне четири године прође и гасовод који би имао капацитет од 397.500 кубних метара гаса дневно.
У међувремену, први пут у историји управу над каналом преузела је једна жена.
