Норвешка се опростила од краља Харалда Петог. У Ослу су били чланови краљевске породице, норвешки државни врх и представници бројних земаља. Србију је представљао шеф дипломатије Марко Ђурић.
Као краљ, три и по деценије био је уз Норвежане, посебно у најтежим тренуцима у земљи. Рођен пред почетак Другог светског рата, као трогодишњак је, са мајком и сестрама, напустио је Норвешку након немачке окупације.
Као младић борио се за љубав жене која није била из краљевске породице и чекао девет година на одобрење да је ожени.
Држао је до тога да се ублажи дистанца између палате и обичних људи.
На хиљаде грађана данас се опростило од свог краља.
Грађани Норвешке, који су дошли да му одају последњу пошту, тврде како је био краљ народа и ујединитељ, као и да му је било стало до поштовања свих Норвежана.
Године 2011. суочио се са најтежим тренутком савремене Норвешке, када је неонациста Андерс Брејвик извршио два терористичка напада – у Ослу и на острву Утоја. Краљ је тада ујединио нацију, саосећајући са жртвама и њиховим породицама као отац, деда и супруг.
“Где је очај, допусти ми да донесем наду. Где је туга, допусти ми да донесем радост. Где је тама, допусти ми да донесем светлост. Праштањем се задобија опроштај, а умирањем се рађа за вечни живот”, навела је принцеза Викторија, престолонаследница Шведске.
Његов син преузима оно што је Харалд градио три и по деценије. За време Харалдове владавине промениле су се и Европа и Норвешка. Није водио норвешку спољну политику. Као шеф државе, међутим, био је један од главних представника земље.
Премијер Норвешке Јонас Гар Стјоре подсетио је да их је преминули краљ у новогодишњем обраћању позвао да се сваког дана запитају на чему су захвални.
“Током последњих неколико дана Норвешка је одговорила цвећем, песмама и успоменама које се деле. Дубоко смо захвални”, сматра Стјоре.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић каже да везе Србије и Норвешке нису само дипломатске. Испраћајем краља Харалда, Београд је одао почаст монарху са којим су га повезивале деценије пријатељствa.
“Његова владавина обележила је раст у развоју односа између две земље. Памтимо га као неког ко је одао пошту нашим (српским) жртвама из доба Другог светског рата и периода када су људи из Србије довођени у Норвешку, у концетрационе логоре. Харалд Пети је одлазио на стратишта и одавао пошту нашим жртвама”, закључио је Ђурић.
Његова велика страст било је једрење. Освојио је светско и европско првенство у овом спорту. Са 85 година учествовао је на последњем светском првенству, на којем је представљао своју земљу. Можда је управо то најбољи детаљ за причу о краљу који до краја није одустајао од онога што воли.
