Najbogatije zemlje sveta prema BDP-u po glavi stanovnika: 9 od 15 se nalazi u Evropi

Najbogatije zemlje sveta danas izgledaju veoma drugačije nego pre 25 godina.

Irska je popela sa 14. na drugo mesto, dok je Japan pao sa drugog na 39. mesto, iako ostaje četvrta najveća ekonomija na svetu. Ove promene pokazuju kako su globalizacija, investicije u tehnologiju, demografski trendovi i kretanja valuta vremenom preoblikovali ekonomski prosperitet.

Koristeći podatke iz najnovijeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda „Svetski ekonomski izgledi“, ovaj grafikon upoređuje BDP po glavi stanovnika u najbogatijim zemljama sveta u 2000. i 2026. godini. Podaci su prikazani u tekućim američkim dolarima i nisu prilagođeni inflaciji.

Globalna lista bogatstva u 2026. godini.

Tabela ispod upoređuje najbogatije zemlje sveta u 2000. i 2026. godini na osnovu nominalnog BDP-a po glavi stanovnika.

Najraniji dostupni podaci za SAR Makao su iz 2001. godine.

Izuzetan uspon Irske

Nijedna zemlja se nije brže popela na rang listi od Irske.

Njen BDP po glavi stanovnika povećan je više od pet puta između 2000. i 2026. godine, podižući zemlju sa 14. mesta na drugo mesto u svetu. Uspon Irske odražava decenije stranih investicija multinacionalnih tehnoloških, farmaceutskih i finansijskih kompanija koje koriste Irsku kao evropsku bazu.

Singapur je takođe ostvario jedan od najvećih dobitaka, popevši se sa 20. na peto mesto. Kao i Irska, ovaj grad-država je imao koristi od svoje uloge globalnog centra za finansije, trgovinu i naprednu industriju.

Zajedno, dve zemlje pokazuju kako manje ekonomije mogu brzo da se popnu na globalnoj listi bogatstva privlačenjem investicija i industrija sa visokom dodatom vrednošću.

Kako je Japan pao sa drugog na 39. mesto

Pad Japana jedna je od najupečatljivijih promena na globalnoj rang listi. Godine 2000, samo je Luksemburg imao veći BDP po glavi stanovnika. Do 2026. godine, Japan je pao na 39. mesto, iako ostaje jedna od najvećih svetskih ekonomija po ukupnoj proizvodnji.

Godine 2000, Japan je bio ispred Švajcarske, Norveške i Danske. Danas su sve četiri zemlje znatno bolje rangirane. Starenje stanovništva, smanjenje radne snage, decenije sporog rasta i slabiji jen doprineli su padu rangiranja BDP-a po glavi stanovnika u dolarima.

Ovaj rezultat ističe razliku između veličine ekonomije i ekonomskog učinka po glavi stanovnika.

Evropa nastavlja da dominira listom bogatstva

Uprkos velikim promenama u drugim delovima sveta, Evropa ostaje najveća koncentracija ekonomija sa visokim prihodima. Devet od 15 najbogatijih zemalja na rang listi za 2026. godinu su evropske zemlje, uključujući Luksemburg, Irsku, Švajcarsku, Norvešku, Dansku, Holandiju, Austriju, Island i Švedsku.

Mnoge od ovih zemalja kombinuju visoko produktivne industrije sa jakim institucijama, kvalifikovanom radnom snagom i pristupom velikim regionalnim tržištima preko Evropske unije.

Rangiranje takođe pokazuje da ekonomski prosperitet nije određen isključivo veličinom zemlje. Većina najbogatijih svetskih ekonomija ima relativno malu populaciju, što omogućava jakim industrijama i izvozu visoke vrednosti da donesu veće dobitke po glavi stanovnika.

Istovremeno, nekoliko najvećih svetskih ekonomija, uključujući Kinu, Indiju, Brazil i Indoneziju, još uvek nisu na ovoj listi uprkos svom rastućem globalnom uticaju.

Bogate zemlje nemaju uvek bogate građane

Ovaj rang meri ekonomski učinak po glavi stanovnika, a ne bogatstvo domaćinstava.

Zemlje poput Irske i Luksemburga su blizu vrha jer generišu ogroman ekonomski učinak u odnosu na svoju populaciju. Međutim, indikatori poput srednjeg bogatstva i raspoloživog dohotka često daju malo drugačiji rang.

Zato ekonomisti koriste BDP po glavi stanovnika kao jedan indikator prosperiteta, a ne celu sliku.

Svetski centri bogatstva se stalno menjaju

Rangiranje je podsetnik da ekonomsko vođstvo nije trajno.

Pre 25 godina, malo ko bi predvideo da će Irska postati bogatija po glavi stanovnika od skoro svake zemlje na svetu ili da će Japan pasti sa svetskog vrha.

Ono što je najupečatljivije nije ko je danas na prvom mestu, već koliko se dramatično promenio rang. Proteklih četvrt veka je pokazalo da se bogatstvo stalno menja inovacijama, investicijama, demografijom i politikama, stvarajući nove pobednike, a istovremeno izazivajući dugogodišnje lidere.

(Izvor: Bankar.me)