NATO ODBIJA “PUTINOV ULTIMATUM” Bliži se ključni sastanak, Evropa ima način da preseče “GORDIJEV ČVOR”, a on se Rusiji neće dopasti

Uoči prvog sastanka Saveta NATO-Rusija od jula 2019. generalni sekretar Jens Stoltenberg u petak je saopštio da alijansta neće zaustaviti svoje širenje u Evropi, odbijajući time zahteve koje je Zapadu iznela Rusija usred tekuće bezbednosne krize sa Ukrajinom.

– Nećemo praviti kompromise oko osnovnih principa, uključujući pravo svake nacije da odluči svoj put, vrstu bezbednosnog aranžmana čiji deo želi da bude – rekao je Stoltenberg u Briselu gde je učestvovao na sastanku ministara NATO, preneo je “Hil”.

Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je prošlog meseca osam zahteva Sjedinjenim Državama i NATO u okviru napora da se ublaže tenzije oko Ukrajine, na čijoj je granici Moskva sakupila desetine hiljada vojnika podstičući strahove od invazije.

Na listi Moskve su, između ostalog, zahtevi da alijansa obustavi sve planove o članstvu, uključujući sa Ukrajinom i da ne raspoređuju svoje snage blizu granica Rusije. Kremlj takođe traži garancije da SAD neće postavljati vojne baze u bivšim sovjetskim državama koje nisu deo NATO, niti razvijati bilateralnu vojnu saradnju sa njima.

Rusija bi u zamenu ograničila svoje vojne vežbe i obustavila neprijateljstva niskog nivoa, uključujući preletanje aviona.

“Dijalog, ne pregovori”

Nakon Stoltenbergovih komentara, malo je verovatno da će NATO i SAD prihvatiti rusku ponudu. Ministri NATO održali su vanredni virtuelni sastanak 7. januara, uoči sastanka Saveta NATO-Rusija zakazanog za 12. januar, a na kojem Moskva planira da razgovara o svojim zahtevima u vezi s pitanjem evropske bezbednosti.

Očekuje se da će ambasadori NATO razgovarati o Putinovim predlozima sa ruskim izaslanikom lično na sastanku. Stoltenberg je rekao da je NATO voljan da diskutuje o kontroli naoružanja ali da neće dozvoliti Putinu da ograniči način na koji alijansa štiti svoje članice. Takođe je rekao da je NATO i dalje zabrinut zbog vojnog jačanja Rusije, što zajedno sa zahtevima Moskve “šalje poruku da postoji stvarni rizik od novog oružanog konflikta u Evropi”.

Da je malo verovatno da će ruski zahtev naići na klimanje glavama, pokazala je i nedavna izjava visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove Žozepa Borelja, koji je poručio da će se Rusija suočiti sa ogromnim posledicama zbog vojne eskalacije u istočnoj Ukrajini.

– Sukob na granicama je na ivici da se produbi, a tenzije se gomilaju u pogledu evropske bezbednosti u celini – rekao je Borelj, preneo je Rojters.

Američki državni sekretar Entoni Blinken održao je uoči sastanka sa Rusijom u sredu sastanak sa grupom NATO saveznika iz Bukureštanske devetke o koncentrisanju ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom. Bukureštanska devetka (B9), organizacija koja okuplja zemlje istočnog krila NATO je osnovana 2015, a čine je Rumunija, Bugarska, Češka, Mađarska, Slovačka, Poljska, Estonija, Letonija i Litvanija.

Dok Moskva tvrdi da nema planova da napadne Ukrajinu, “Hil” podseća da je Rusija anektirala Krim 2014. i podržala separatiste na istoku Ukrajine, u sedmogodišnjem konfliktu koji je do sada odneo preko 14.000 života. Savet NATO-Rusija osnovan je pre dve decenije, ali je NATO okončao praktičnu saradnju u okviru Saveta sa Rusijom nakon aneksije Krima, pa će sastanak u sredu biti prvi od jula 2019.

Sastanak u petak bio je prvi u nizu razgovora u koje su uključeni NATO, zvaničnici SAD i Rusije i OEBS. Angažman na visokom nivou nastavlja se u ponedeljak u Ženevi, gde će se zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman sastati sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Sergejem Rjabkovim, a biće praćeni sastancima Rusije i Saveta NATO u sredu u Briselu, te u OEBS-u u Beču.

Retorika i stvarnost

Jasno je da su Putinovi zahtevi bili podsticaj za te sastanke a ukoliko strane ne budu mogle da postignu neku vrstu dogovora, posledice su neizvesne. Zvaničnici NATO su rekli da je Rusija odbila da učestvuje u sastancima dokle god je Ukrajina na stolu, preneo je “ABC njuz”.

“Politiko” ukazuje da su zapadne diplomate oklevale da predstojeći sastanak sa Rusijom okarakterišu kao “pregovore”, već su umesto toga rekli da su voljni da vode dijalog sa Moskvom i da on mora da bude dvosmeran. Na primer, na zahtev Kremlja da NATO mora da se odmakne od ruske granice i obeća da neće primati Ukrajinu ili Gruziju, Rusija mora da prizna sopstvene neuspehe da ispuni postojeće bezbednosne obaveze, kao što je eliminisanje zaliha hemijskog oružja, rekle su neke zapadne diplomate.

Uprkos retorici obe strane, i Rusije i NATO, Ukrajina ne može prosto da uđe u pakt sa okupiranim Krimom i sukobima u Donbasu jer bi garancija kolektivne bezbednosi – pravilo NATO koje kaže da je napad na jednu članicu napad na sve – mogla da ih uvuče u rat. A malo je verovatno da bi pomoć NATO u slučaju invazije uključila vojnu opciju.

-Ukrajina je veoma blizak partner. Mi obezbeđujemo podršku Ukrajini. Ali Ukrajina nije pokrivena kolektivnom odbranom NATO jer ona nija članica – rekao je Stoltenberg.

Ipak, Blinken je u petak zapretio da je NATO spreman da odgovori silom na rusku agresiju u Ukrajini, ne isključujući mogućnost da pitanje gomilanja trupa na granici sa Ukrajinom ipak bude rešeno diplomatskim putem, što bi, kaže, bilo poželjno. Oglasio se i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u petak ukazao da je važno razgovarati sa Rusijom o zabrinutostima i najavio da će razgovarati ponovo sa Putinom “u predstojećim danima”.

-Dijalog ne znači popuštanje – istakao je Makron, čija je zemlja u petak preuzela rotirajuće predsedništvo Savetom EU.

-Evropska bezbednosna arhitektura je pre svega pitanje za Evropljane i stoga je na nama da predložimo evropsku bezbednosnu arhitekturu koju želimo. Na nama je da je izgradimo kao Evropljani, a zatim da je podelimo sa našim saveznicima u NATO i susedima jer smo geopolitička sila – takođe je naveo.

Ideja iz Finske

U međuvremenu je predsednik Finske Sauli Ninisto u novogodišnjem obraćanju izneo ideju o kojoj bi trebalo diskutovati ne samo u Briselu već i prestonicama Švedske, Austrije, Irske, Kipra i Malte, čije države su sve članice EU, ali ne i NATO, piše “Vašington post”.

Kako navodi list, ideja inspirisana Ninistovim komentarima je sledeća – svih šest neutralnih zemalja povezujući se sa EU i NATO treba da preokrenu “Putinov ultimatum”. Dok Putin suštinski traži da NATO zauvek prestane da se širi – ili će napasti – Finska, Švedska, Austrija, Irska, Malta i Kipar treba da objasne da će se u slučaju tog napada sve priključiti NATO, navodi “Vašington post”, dodajući da Ninisto, naravno, nije otišao toliko daleko.

On je na diplomatski način podsetio Fince da njihov “prostor za manevrisanje i sloboda izbora takođe uključuju mogućnost vojnog svrstavanja i podnošenja zahteva za članstvo u NATO”, ako tako sami odluče. Ova sloboda izbora je tačno ono što Putin želi da uskrati zemljama poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije.

Ukazujući da je među šest zemalja EU tradicija neutralnosti najjača u Švedskoj, “Vašington post” ukazuje da neutralne zemlje uvek mogu da čekaju ukoliko se Putin povuče. Ali, dugoročno, njihovo članstvo u NATO ima smisla, bez obzira na to.

EU je dugo bila frustrirana što ima tako mali značaj u geopolitici i dugo je bila u sukobu sa SAD oko toga da li i kako izgraditi “evropsku vojsku”, a da ne kompromituju komandne strukture NATO. Primanjem svih zemalja EU u NATO, piše “Vašington post”, delimično bi se rešila oba problema – Evropljani bi postali jedinstven blok zapadne alijanse, a i Unija i Zapad bi postali time jači.

Štaviše, ukazuje list, ovaj put je možda jedini način na koji Evropa može da zadrži svoje mesto za stolom velikih sila.

• Rusija
• NATO
• Ukrajina
• Invazija
• Jens Stoltenberg
• Brisel
• Sastanak
• Savet NATO-Rusija
• Finska
• EU