5 najgorih namirnica za pamćenje: Šta izbegavati za optimalno zdravlje mozga

Mozak je orkestar miliona povezanih ćelija koje svakodnevno upravljaju mislima, sećanjima i osećanjima. I dok se smatra da je njegovo zdravlje nešto što prirodno dolazi s godinama, istraživanja sve češće pokazuju da ono što se unosi u telo može da ima dubok i neposredan uticaj na njegovu funkciju.

Nutritivne namirnice poput bobičastog voća, orašastih plodova, morskih plodova i povrća pomažu u održavanju zdrave funkcije mozga i pamćenja, dok konzumiranje hrane bogate dodatim šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima može da ima suprotan efekat.

Pet najgorih namirnica za pamćenje i zdravlje mozga:

1.Hrana i pića bogata šećerom

Ishrana sa visokim sadržajem šećera može da oteža razmišljanje i procesuiranje informacija, poveća rizik od demencije i izazove probleme sa pamćenjem. Velik unos šećera može takođe da ošteti hipokampus, deo mozga odgovoran za učenje i pamćenje.

Ljudi koji su se pridržavali ishrane sa visokim sadržajem šećera lošije su prolazili na testovima pamćenja i imali sporije reakcije u poređenju sa ljudima koji su konzumirali manje šećera.

2.Pržena hrana

Prekomerno konzumiranje pržene hrane može da naškodi opštem zdravlju, uključujući i zdravlje mozga. Pržena hrana može da doprinese upalama u mozgu i kičmenoj moždini.

Neka istraživanja sugerišu da konzumiranje pržene hrane više od jednom nedeljno može da utiče na pamćenje i jasno razmišljanje.

Ishrane bogate prženom hranom povezane su i sa većim rizikom od anksioznosti i depresije, što može dalje da utiče na pamćenje. Ovo je moguće zbog hemikalije akrilamida koja se nalazi u nekim prženim namirnicama i može da izazove neurotoksičnost, stanje koje oštećuje moždane ćelije.

3.Rafinisani ugljeni hidrati

Rafinisani ugljeni hidrati su oni kojima su tokom prerade uklonjeni određeni nutrijenti, poput vlakana, vitamina i minerala. Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije za telo.

Istraživanja pokazuju da konzumiranje rafinisanih ugljenih hidrata poput belog hleba i grickalica poput kolača i čipsa može da šteti zdravlju mozga. Dugoročna konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata povezana je sa lošijim pamćenjem i oštećenjem hipokampusa, dela mozga odgovornog za pamćenje i učenje.

4.Veštački zaslađivači

Neki dokazi sugerišu da veštački zaslađivači, poput aspartama i sukraloze, mogu da štete zdravlju mozga. Oni mogu da učine mozak podložnijim oštećenju ćelija, poveća upale i utiče na način na koji moždane ćelije komuniciraju.

Istraživanja pokazuju da konzumiranje jednog ili više pića zaslađenih veštačkim zaslađivačima dnevno može da povećati rizik od razvoja demencije. Pored toga, svakodnevna konzumacija sukraloze tokom najmanje šest nedelja može značajno da smanji ukupnu memoriju i funkciju mozga.

5.Prerađeno meso

Ishrana bogata prerađenim mesom možda nije najbolji izbor za zdravlje mozga. Istraživanja sugerišu da svakodnevno konzumiranje prerađenog mesa, posebno crvenog mesa, može da poveća rizik od demencije, ubrza pad moždanih funkcija i izazove probleme sa pamćenjem.

To je zato što prerađeno meso sadrži štetne supstance koje mogu da oštete moždane ćelije i da izazove upale. Prerađeno meso je takođe bogato natrijumom, što može da smanji protok krvi u mozak i na taj način narušiti zdravlje mozga.

Najbolje namirnice za pamćenje

Jedan od najboljih načina brige o zdravlju mozga je praćenje ishrane bogate namirnicama koje pozitivno utiču na kognitivne funkcije, poput voća, povrća, masne ribe i orašastih plodova.

Evo nekih od najboljih namirnica za pamćenje:

• Bobičasto voće: Borovnice i jagode mogu da pomognu u poboljšanju ukupne funkcije mozga i zaštiti mozga.
• Maslinovo ulje: Bogato mononezasićenim mastima i antioksidansima koji su korisni za mozak, konzumiranje maslinovog ulja može da poboljša funkciju mozga.
• Morski plodovi: Losos, školjke i sardine su odlični izvori hranljivih materija koje podržavaju mozak, poput proteina i omega-3 masnih kiselina. Ljudi koji redovno jedu morske plodove bolje prolaze na testovima pamćenja i imaju manji rizik od problema sa zdravljem mozga.
• Krstašice: Povrće poput kelja, brokolija i rukole bogato je antioksidansima koji mogu da poboljšaju zdravlje mozga. Redovno konzumiranje krstastog povrća može da smanji rizik od problema sa mozgom i poboljša funkciju mozga.
• Orašasti plodovi: Bogati su nutrijentima koji su ključni za zdravlje mozga, uključujući proteine, zdrave masti, vitamin E i cink. Konzumiranje većih količina orašastih plodova može značajno da smanji rizik od problema sa zdravljem mozga, uključujući izazove sa pamćenjem kod starijih osoba.

Ostali saveti za zdravlje mozga

Pored uravnotežene ishrane, postoje i drugi načini da se podrži zdravlje mozga:

• Dovoljno sna
• Redovna fzička aktivnost
• Održavanje adekvatne hidratacije
• Ograničavanje stresa
• Socijalna povezanost sa porodicom i prijateljima
• Bavljenje hobijima
• Razmišljanje o ograničavanju alkohola i izbegavanju pušenja, jer su prekomeran unos alkohola i pušenje povezani sa lošijim ukupnim zdravljem mozga.

Kada posetiti lekara

Iako mnogi ljudi mogu povremeno da imaju manje probleme sa pamćenjem, poput povremenog zaboravljanja, važno je da se ode kod lekara ili neurologa ako postoje značajne poteškoće sa pamćenjem.

Ako se primeti bilo koji od sledećih simptoma, savetuje se odlazak kod lekara:

• Zaboravljanje nedavnih događaja
• Gubljenje u poznatim mestima
• Teškoće u pamćenju imena prijatelja ili članova porodice.

(Health)