KAKO ŽIVE SRBI U IRSKOJ? Prilika je mnogo, ali život nije lak za sve: “U početku smo bili na dve stolice, a onda smo prelomili”

Naši ljudi koji žive u Irskoj rekli su za srpske medije koji su u oktobru posetili Dablin da nisu zažalili što su došli tu i da je Irska postala njihov drugi dom. Među njima su bili počasni konzul Srbije u Irskoj Živko Jakšić i troje stručnjaka iz informatičke sfere.

– Prvo sam ja dobio posao, pa supruga. U Irskoj je bila ogromna nestašica kadrova pa su došli po njih u Srbiju. Kad je došla 2000. i “dot kom bum” (dot kom mehur)… maltene ko god da je znao nešto o programiranju dobijao je posao. Imali smo koleginicu na poslu koja je završila botaniku na fakultetu, radila je kao konfiguracioni menadžer. Druga je završila pravni fakultet, radila je kao java programer. Došli da pokupe pet-šest ljudi, a na kraju je oko 35 od nas došlo tamo u kompaniju da radi – priča Mladen Cvetković, jedan od, kako se procenjuje 4-5.000 Srba koji žive u Irskoj, dodajući da je njegov dolazak bio više splet okolnosti, ali da se na kraju ispostavilo da je to bila dobra odluka.

Slično smatra i Slađan Kutijevac koji je došao poslom i, takođe spletom okolnosti, pokrenuo košarkaški klub u školi svog sina koji je prošle godine zvanično bio najveći u Irskoj.

– Došao sam 2000. na dve godine… i te dve godine nikako da prođu. Pre svega sam došao zbog posla jer je za informatičare ovo jako dobra zemlja. Tržište je veliko, plate su odlične a potražnja za radnicima konstantna – priča Slađan, dodajući da se Irska za njega „pokazala kao jako dobar izbor“.

Irska se nalazi na raskrsnici između Amerike i Evrope, a od siromašne zemlje koju su ljudi napuštali u potrazi za boljim životom danas je postala zrela ekonomija koja se više ne bavi toliko poljoprivredom i radnim mestima već obrazovanjem, tehnologijama i inovacijama. Tu su sedišta kompanija „Gugl“, „Epl“, „Meta“, „Orakl“, „Majkrosoft“, pa nije čudo što je mnogi nazivaju „Silicijumskom dolinom Evrope“.

Među stranim kompanijama u Irskoj su i dve naše, “Nordeus” i “Komtrejd”, dok je u Srbiji prisutno 10 irskih kompanija, od kojih je jedna “Lernapon”.

Tim Kostelo, glavni ekonomista irske Agencije za industrijski razvoj (IDA), koja se bavi privlačenjem i zadržavanjem stranih kompanija, rekao je da su oni fokusirani na šest sektora: finansijske usluge, tehnologije, medicinske tehnologije, biofarma, inženjering (uključujući zelenu ekonomiju), te sadržaj (content) i biznis usluge.

Srbi koji žive u Dablinu potvrdili su da su najtraženije struke upravo IT, medicina, farmacija, finansije. Kako navode, početne plate za programere ili telekomunikacione inženjere mogu da se kreću od 40.000 evra godišnje – minus porez 30 odsto. Ali, traženi su i zanati.

– Vodoinstalateri, električari… To se jako dobro naplaćuje – rekao je Slađan.

Kakav je odnos prema strancima u Irskoj?

Kako je to za „Blic“ sumirao Bernard, mladi Irac iz Dablina: „Ponašajte se prema nama kako bi voleli da se drugi ponašaju prema vama i slagaćemo se sjajno“.

Srbi iz Dablina kažu da je odnos Iraca prema strancima generalno dobar, da su prijateljski nastrojeni i otvoreni, spremni da izađu u susret. Bilo je i par incidenata u vezi migranata, istakao je Mladen i dodao da se većina ljudi zalaže za multietničko društvo.

– Pre sredine ’90-ih teško da je bilo stranaca, a sada je cela Irska multietnička. Puno radnika je došlo iz Istočne Evrope, Indije, Pakistana, Brazila, a Dablin je sad već metropolis što se tiče populacije – objasnio je on.

Irska, prema Slađanovim rečima, poseduje „jako dobar balans između standarda i ljudske strane“.

– Srednja klasa čini većinu društva, a ona je dobro obrazovana, otvorenih načela i prijateljska. Irci veoma vode računa o ljudskim vrednostima. Mislim da po glavi stanovnika najviše u svetu daju za humanitarne svrhe i puno organizacija poput Amnesti internešenela i Konserna su pokrenute u Irskoj. S druge strane, porodice su im velike, drže se blizu i odnosi unutar njih su dosta dobri – rekao je on.

Kakav je život u Irskoj?

Uprkos olakšanom pronalasku posla, visoke cene nekretnina primorale su mnoge, a posebno mlade u Dablinu da potraže smeštaj na obodima grada.

– Sve je više porodičnih naselja na periferiji. Vrednost nekretnina je postala dovoljno velika da oni koji tek kreću (u samostalni život) ne mogu da ih priušte. S druge strane, u nekim delovima grada se škole zatvaraju jer prosto više nema dece u tom kraju – rekao je Slađan.

S njim se slaže i Mladen, ističući da su cene stanova „astronomske“.

– Mislim da su četvorosobne kuće na dva sprata sa baštom – i to ne u centru Dablina već malo dalje – oko 600-700.000 evra. Ako se ide bliže centru, onda cena ide i preko milion – rekao je on, dodajući da “život u Irskoj nije lak za sve”, da su “velike razlike” među stanovništvom pa određeni delovi društva i dalje ne mogu priušte dom.

Stanovi od 50 kvadrata, kako je rekao, “bez ikakvih problema” idu do 350-400.000 evra. Jednosoban stan košta oko 350-360.000, zavisno od dela grada, a skupo je i iznajmljivanje – stan na oko 4-5 km od centra može da košta 2.500 i više, a sobe su oko 800 evra.

Naš počasni konzul kaže da u Dablinu mogu dobro da žive samo – penzioneri.

– Komotno žive bračni parovi koji su otplatili svoju kuću i nemaju nikakav dug. Njihova penzija je oko 530 evra nedeljno. Za one preko 70 godina je besplatno zdravstveno, prevoz, ako žive sami od oktobra do kraja novembra primaju bon za grejanje od oko 30 evra nedeljno, ne plaćaju licencu za televiziju – rekao je Jakšić.

“Dablin se mnogo promenio”

Mladen, koji je sa porodicom u Irskoj od kraja 2000, kaže da se zemlja dosta promenila.

– Infrastruktura se poboljšala. Kad smo bili 2000. veliki broj autoputeva nije bio napravljen, a sada su napravljeni razni putevi, nove zgrade. Tu se vidi ulaganje EU u nekom periodu od recimo 2000-2010. – rekao je on.

Ali, nije sve sjajno. Dablin je očigledno usred krize povezane sa drogom i svetski mediji pišu da brojni zavisnici skloni kriminalu i nasilnom ponašanju prave probleme lokalnom stanovništvu.

Naš počasni konzul, koji se u Dablin preselio 1970, kaže da se grad otad veoma promenio.

– Kad sam prvi put dolazio ovde, mogao sam da izađem sa suprugom u subotu veče… da izađemo ako hoćemo u 3.00 ujutro, potpuno sigurni. Ne daj bože da bih ja danas ušao u centar grada uveče. Nije tako svuda, ali sam centar Dablina je primio sve ono što je najgore u velikim gradovima sveta. Nažalost. Droga, razbojništvo. To postoji – potvrdio je Jakšić.

Šta žele naši ljudi u Irskoj?

Od svega, Srbi iz Dablina sa kojima smo razgovarali, kažu da bi najviše voleli da se uspostavi direktna avio linija između Beograda i Dablina.

– Putujemo relativno često zbog roditelja i porodice. Oboje smo iz Beograda i nezgodno je što nema direktnih letova, a u presedanju se izgubi maltene čitav dan – rekla je Mladenova supruga Olivera Milenković.

Gde naši ljudi u Irskoj vide svoju budućnost?

– U početku smo živeli na dve stolice, pa smo prelomili 2008. da se nećemo tako lako vratiti i mnogo je bilo lakše posle toga – rekao je Slađan.

Olivera je istakla da njena porodica, za sada, ostaje u Irskoj.

– Za sada smo tu, prilagodili smo se i imamo prijatelje. Naš sin i ćerka su ovde završili fakultete, kad smo došli imali su jednu i tri godine – rekla je ona.

– Dolazimo u Beograd ali ovo nam je druga kuća, ipak smo proveli dosta vremena ovde – dodao je Mladen.

Ipak, neki se vraćaju. Od 35 ljudi koji su došli u Irsku iz Srbije u njegovoj grupi, desetak njih se vratilo u Srbiju između 2005-2010.