Zoološki vrt Palić obeležio je Međunarodni dan biodiverziteta nizom predavanja o ugroženim vrstama — od slepih miševa u Srbiji do afričkih šumskih slonova na ivici izumiranja.
Svake godine sa lica Zemlje zauvek nestane više vrsta nego što nauka uspe da ih otkrije i opiše. Ta tužna statistika nije apstraktna — ona se tiče svakog gutljaja vode koji popijemo, svakog zalogaja hrane koji stavimo u usta.
Tako je Zoološki vrt Palić iskoristio je Međunarodni dan biodiverziteta kao priliku da kroz niz predavanja suoči posetioce sa golom istinom o stanju živog sveta na planeti. Ujedinjene nacije su ovaj datum uvrstile u globalni kalendar ne slučajno — gubitak biološke raznovrsnosti dostigao je razmere koje naučnici porede sa masovnim izumiranjima iz daleke prošlosti Zemlje.
Muzejska edukatorka Zoološkog vrta Palić Jelena Toljagić godinama prevodi složene ekološke poruke u jezik razumljiv i najmlađima. Objasnila je zašto je očuvanje biodiverziteta pitanje preživljavanja, a ne luksuz.
— Biodiverzitet nam obezbeđuje i vodu i hranu i čist vazduh, brani nas od klimatskih promena i ključan je za stabilnost ekosistema — rekla je Toljagić.
Ustanova na Paliću nije samo mesto gde se životinje posmatraju iza stakla i rešetaka. U njenim zbirkama živi i raste oko sto različitih životinjskih vrsta, uključujući one koje Srbija štiti posebnim zakonskim merama, dok botanička kolekcija broji oko trista biljnih vrsta — tiha, a dragocena zelena riznica.
Predavanja su ovog puta usmerena na vrste koje su posebno ugrožene. Program obuhvata slepe miševe — strogo zaštićene stanovnike naših krajeva čija uloga u prirodi ostaje nevidljiva i potcenjena — zatim afričke šumske slonove, svrstane u kategoriju kritično ugroženih, te zmije uvrštene na CITES listu, međunarodni popis vrsta kojima preti nestanak usled nekontrolisane trgovine.
Kurir/Dnevnik
