Сексуално злостављање деце у дигиталном простору постаје један од најопаснијих савремених облика насиља, упозоравају стручњаци. Игор Јурић истиче да се под тим феноменом подразумева “свака комуникација одрасле особе или старијег малолетника у сексуалне сврхе са дететом”, а најчешћи облик је груминг – процес стицања поверења и манипулације који води ка злостављању.
“Најактуелнији проблем данас је sextortion, односно уцењивање интимним фотографијама. У експанзији је и deepfake и о томе ћемо тек говорити”, упозорава Јурић.
И у Србији, додаје, тренд прати глобални раст.
“Постоји све више људи који откривају технике и алате како да допру до деце. Ако не будемо подизали наше капацитете, бићемо у озбиљном проблему”, упозорава Јурић.
Едукаторка безбедности деце на интернету Катарина Јонев Ћираковић истиче да је опасност присутна на свим платформама где бораве деца – од Инстаграма и ТикТока, до Снепчета.
“Не можемо издвојити једну платформу. Где год дете проводи време, један клик га може довести у невољу”, каже Јонев Ћираковића.
Посебно упозорава на ризике у оквиру игрица.
“На Роблоксу је више од 100 милиона активних играча. Предатори се представљају као вршњаци. Ситуације као што су sex in, sex ocean и груминг тамо су и те како присутне, иако мислимо да је то шарени свет”, објашњава едукаторка безбедности деце на интернету.
Поверење – основ заштите
Јурић истиче да забране нису решење, већ разговор и укљученост родитеља.
“Не можеш да не знаш шта дете користи. Не за сваку апликацију, али за неке морамо имати основне информације. Треба да се прикључимо детету у виртуелном свету, да стекнемо поверење. То је дуготрајан процес”, каже Јурић.
Недостатак поверења може довести до тога да дете сакрије проблем.
“Ако мисли да га осуђујемо јер је ‘много на интернету’, оно ће ћутати чак и када је жртва”, упозорава Јурић.
Питање родитељског надзора и границе приватности изузетно је осетљиво. Јонев Ћираковић сматра да је “безбедност детета изнад приватности”, али да сваку границу морају утврдити родитељи.
“Родитељи у Србији нису склони едукацији о овој теми, и то је огроман проблем. Апелујем — едукација, тражење савета, разговор. За млађу децу препоручујем родитељску контролу,” каже едукаторка безбедности деце на интернету
Најугроженији – деца којој недостаје пажња
Према искуству Јурића, најчешће жртве су деца која су занемарена, из разведених или хранитељских породица, као и она из установа социјалне заштите.
“То су деца којој је потребна пажња и љубав. Свако дете жели да буде вољено, и зато предатори лако ступају у контакт”, каже Јурић.
Профил предатора, додаје, готово је немогуће дефинисати.
“То су људи различитих профила и не можете их препознати по занимању или социјалном статусу. Зато морамо препознавати ризичну комуникацију, а не ‘ловити’ профиле”, објашњава.
Нови трендови: вештачка интелигенција као нови извор злоупотреба
Вештачка интелигенција и deepfake тек ће донети озбиљне проблеме, упозорава Јурић и истиче да је кључ у правовременим пријавама.
“Препознати, реаговати и пријавити — само тако држава може да делује”, сматра Јурић.
Катарина Јонев Ћираковић додаје да се deepfake већ користи у школама.
“На основу једне фотографије и три секунде гласа може да се направи материјал који ће некоме уништити живот. Зато су вршњачка подршка и улога наставника кључни”, сматра едукаторка безбедности деце на интернету.
Она наглашава да је подизање свести неопходно.
“Хвала медијима што говоре о овој теми. У сваком дому мора да постоји разговор пун љубави и пажње. Свака невоља из физичког света може се преселити у дигитални – и обрнуто”, закључила је у разговору за РТС Катарина Јонев Ћираковић.
