ŽIVE BEZ KUPATILA, GREJU SE NA GRANČICE – TEŠKA BORBA MAJKE I DVE DEVOJČICE Potresna ispovest majke iz Srbije: “Koristimo poljski toalet napolju, nemamo uslove”

Bolest i nemaština deo su njihove svakodnevice, ali ova majka ne odustaje od želje da njenoj deci obezbedi bolju budućnost. Upravo zato, pomoć dobrih ljudi joj je neophodna i može promeniti sudbinu porodice.

U trošnoj kući u Vinči, u maloj sobi koja prokišnjava, živi samohrana majka sa dve maloletne ćerke. Svaki njihov dan je borba.

Jedna devojčica boluje od dijabetesa, bolesna je i majka, a stvari koje su većini svakodnevne, njima su često nedostižne.

O ovoj teškoj situaciji, za Kurir televiziju, govorile su Marija Milanović, centar za žrtve nasilja “Dar” i Dragana Milovanović, majka.

– Ja sam Dragana Milovanović i već 14 godina živim u Vinči. Živim od socijalne pomoći, dečjeg dodatka i tuđe nege – ukupno imamo oko 45.000 dinara mesečno. Sa svoje dve ćerke živim u maloj, oronuloj sobi koja nam je jedini dom. U njoj spavamo, jedemo, devojčice uče i provode dane – rekla je Milovanović.

Život bez osnovnih uslova

Dodala je da svakodnevno žive bez osnovne infrastrukture, snalazeći se u veoma teškim uslovima.

– Pijaću vodu donosimo iz dvorišta, a grejanje nemamo. Zimi skupljamo grančice da naložimo vatru i makar malo zagrejemo prostor u kojem živimo, i koji, uprkos svemu, moramo da plaćamo. Kuća u kojoj smo nema kupatilo, koristimo poljski toalet napolju. Krov prokišnjava, pa kada pada kiša, voda ulazi direktno u sobu – objasnila je.

Najveća briga je zdravlje deteta

Svakodnevno se suočavamo sa teškim životnim okolnostima, a najveći teret predstavlja borba za stabilno zdravlje ćerke, rekla je Dragana.

– Moja deca su porasla i nemaju osnovne uslove za život, a ja nisam u mogućnosti da im to obezbedim. Moj svakodnevni život je težak – nekad bude malo lakše, ali uglavnom je veoma teško. Najviše zbog zdravlja moje ćerke Marije, koja ima 13 godina i boluje od dijabetesa tipa 1. Njen šećer često naglo varira, pada i na veoma niske vrednosti, i još uvek nije stabilizovan. Zbog toga je moj život stalna briga i strah – navela je Milovanović.

– I sama imam zdravstvenih problema, ali to mi sada nije najvažnije – najvažnija su moja deca i njihova borba za normalan život. Imam dve ćerke bliznakinje, obe imaju 13 godina i idu u šesti razred. Borim se svakog dana da opstanemo – rekla je.

Strah za budućnost dece

 Hrana, garderoba i osnovna higijenska sredstva za njih su često luksuz.

– Nemam oslonac i nemam na koga da se oslonim. Živimo u staroj kući koja je u veoma lošem stanju i strahujem da se jednog dana ne sruši. I sama sam imala teško detinjstvo, ali mi je danas najteže da gledam svoju decu kako odrastaju u ovakvim uslovima. Kada mi kažu da im treba kupatilo ili bolji život, ja nemam odgovor – jednostavno nisam u mogućnosti da im to pružim – priznala je ona.

Moja ćerka koja boluje od dijabetesa uskoro će biti primljena u bolnicu, jer uslovi koje joj možemo obezbediti nisu dovoljni za njen oporavak i stabilno stanje.

– Najviše me brine njihova budućnost – želim samo da imaju siguran krov nad glavom i mesto gde mogu da se vrate – kaže Milovanović.

Apel za hitnu pomoć

U pomoć se uključio Centar za žrtve nasilja “Dar”.

– Neophodna je hrana, posebno dijabetička koja je veoma skupa, higijenska sredstva, garderoba i adekvatan ležaj. Takođe, devojčici je potreban telefon i stabilan internet kako bi mogla da koristi aplikaciju za praćenje nivoa šećera, što joj je od životne važnosti. Ovim putem molim sve ljude dobre volje, kao i kompanije, da nam pomognu u skladu sa svojim mogućnostima. Donacije se mogu uputiti preko Centra “Dar”, a svi koji žele mogu doći i lično – istakla je Milanović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs