Zimski Krstovdan: Običaji i verovanja za dan strogog posta

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Krstovdan – praznik koji slavi prve hrišćane koji su primili veru, a koji se obeležava uoči Bogojavljenja i na koji se uvek posti.

Zimski Krstovdan spada u nepokretne praznike i predstavlja prvi dan u godini nakon Božića na koji se posti, bez obzira koji dan u nedelji se obeležava.

Ovaj praznik se vezuje za Bogojavljanje (19. januar), praznik krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju (20. januar), koji ga je krstio u reci Jordanu. Nasuprot Krstovdanu, ova dva praznika su u crkvenom kalendaru upisana crvenim slovom.

Običaji i verovanja za zimski Krstovdan

U pravoslavnim hramovima se na ovaj dan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje, piše RTS.

Krstovdanska vodica posle vodoosvećenja deli se vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

U narodu se veruje da se u ponoć pred Bogojavljanje otvara nebo i da se Bog javlja ljudima. Tada mnogi uz molitvu izgovoraju želju.

Prema običajima u pojedinim delovima Srbije, na ovaj dan je poželjno da se opere veš i očisti kuća.

Postoji verovanje da na Krstovdan vetrovi duvaju jedan drugom u susret, a onaj koji nadjača drugi će najčešće duvati tokom godine.

Na ovaj praznik se prave pihtije, ali budući da je ovo posni dan, one se jedu tek sutradan, na Bogojavljanje.