У затворима у Србији тренутно је око 10.000 мушкараца и нешто више од 200 жена, осуђених углавном за лакша кривична дела, попут крађе, разбојништва и диловања дроге. Право на другу шансу за њих, као и за оне који су починили тешка кривична дела, као што су убиства и силовања, гарантовано је законом. Пут до ресоцијализације, међутим, није лак.
“Права робија почиње тек по изласку из затвора”, тако на нову шансу гледа бивши затвореник. Без личних докумената, посла, суочени са стигматизацијом и прекинутим породичним везама, то је терет с којим већина започиње живот на слободи.
“Нема прецизних истраживања, али се процењује да је у нашим затворима од 65 до 70 одсто повратника. Тај податак указује на изазове у постпеналној помоћи”, указује Реља Пантић из Канцеларије Повереника за заштиту равноправности.
Незаконито тражење потврде
Поверенику за заштиту равноправности 90 одсто притужби бивших осуђеника односи се на немогућност запослења.
Многи послодавци од кандидата траже потврду о томе да ли су осуђивани, иако је то забрањено Законом о забрани дискриминације и Кривичним закоником.
“Потребан је системски приступ да се наши предузетници едукују и мотивишу да се укључе и помогну у рушењу дискриминације и укључивању бивших осуђеника на тржиште рада, на правилан и програмски начин. Можемо да им предочимо и који су бенефити”, истиче Борис Штрбац из организације “Рестарт”.
Припрема за излазак почиње још у затвору. По изласку на слободу, многи у рукама имају дефицитарне занате од којих могу да се издржавају.
“Од поправки, селидби, транспорта, кошења: то раде момци који су били на одслужењу казне, и многи то знају и зову нас како би нас подржали”, указује Штрбац.
Брисање из казнене евиденције
Поједини закони прописују забрану рада бившим осуђеницима у одређеним делатностима. Према Закону о основама система образовања и васпитања, у просвети, на пример, не могу да раде лица осуђивана за тешка кривична дела, попут силовања, родоскврнућа и занемаривања детета.
“Имамо више закона који су пред оценом Повереника. То су Закон о рачуноводству и Закон о промету непокретности, који забрањују било ком осуђеном лицу да се бави овим професијама. Размотрићемо да ли ћемо та два закона упутити на оцену Уставном суду”, објашњава Пантић.
Институт законске рехабилитације омогућава брисање из казнене евиденције особа које су починиле лакша кривична дела, па се оне практично сматрају неосуђиваним. Теже се, међутим, бришу предрасуде и стереотипи.
