NA jednom mestu je bila zatvorena beba stara svega 12 do 14 meseci, dok je na drugom bio zatvoren dečak od 14 godina. Bili su mučeni i stariji, jednog čoveka starog 70 godina su toliko tukli da mu je lice bilo smrskano i potpuno krvavo.
Foto Ž. Rakočević
Ovo je samo delić monstruozne slike koju su kreirali dželati u uniformama zloglasnog OVK, pod komandom Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, a o kojoj je juče u Hagu govorilo sudsko veće. U prvoj godini suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti Srbi su sa mesta za svedoke uglavnom govorili javno, navodeći patnje kroz koje su prošli u logorima terorista.
Albanci koji su svedočili bez mera zaštite uglavnom su u sudnici gubili pamćenje, nisu se sećali rata, govorili su da tzv. OVK nije imao komandu ni organizaciju. To su, takoreći, po njima, bili paori koji su danju orali njive, a noću uzimali oružje da se brane. Pripadnici međunarodnih organizacija i pored pokušaja da u nekoj meri opravdaju tzv. OVK, iskreno su govorili da se Tačijeva gerila pitala za sve i da su Srbi praktično bili glineni golubovi.
Foto Profimedija
Opisi iz optužnice su jezivi. Pominje se kako su zatvorenici tučeni, kako su morali da vrše nuždu u prostorijama gde su bili zatvoreni, slušali patnje ostalih, tukli su ih šipkama, puškama, lancima…
– Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su ih napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži – navodi se u delovima optužnice gde se opisuje maltretiranje zatvorenika u Prizrenu.
Foto: D. Zečević
Možda i najpotresnije svedočenje bilo je Dragice Božanić iz sela Opteruša, kojoj su oteti i ubijeni maloletni sin Nemanja (16) i suprug Mladen (49) u julu 1998. kod Orahovca. Tela je dobila tek 2006. godine, kada su pronađeni njihovi ostaci u masovnoj grobnici u pećini Volujak, među ostalim Srbima. Božanićeva je svedočila da su pripadnici paravojske u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da su se ujutro svi predali.
– Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sednemo u dvorište. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate na kuću. Potom su žene odvojili od muškaraca koje su pritvorili u podrumu jedne kuće. Čula sam kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci tada kao redovan vojnik i kada su nas napali nije bio u selu.
Dejan Jeftić, zarobljenik u Budakovu je ispričao da je imao 19 godina kada je otet zajedno sa Stankom Stankovićem i Krstom Jeftićem.
Kurtaj demantovao svoju knjigu
TOKOM procesa se često ukazivalo na zastrašivanje svedoka, a Veseljiju, Tačiju i Seljimiju su uvedene posebne mere u zatvoru, jer su preko posetilaca koji su im dolazili u Hag pokušavali da utiču na svedoke da promene iskaze koje su davali ranije. Tako je u sudnici o knjizi koju je napisao o ratu i strukturi tzv. OVK govorio Hajruš Kurtaj, nekadašnji vođa brigade “Agim Bajrami”, ali je pred svojim nekadašnjim komandantima govorio kako je sve pogrešno pisao, da to nije bilo tako, da nije imao komandu, ni telefon da nekome javi šta se dešava, te da se ne seća da je Tači uopšte dolazio da obiđe brigadu koju je vodio. A, sve suprotno je ranije govorio u iskazu.
– Oteli su nas Albanci koje sam poznavao odmalena. Tukli su nas, udarali lancima i puškama, vezivali nam oči, bili smo goli do pojasa. Bili smo izmučeni, imali smo samo jednu želju – pitali smo se da li ćemo preživeti – rekao je Jeftić.
Predrag Dedić, čiji je sin Boban otet i ubijen jula 1999. godine u Orahovcu je ispričao da ni danas ne zna gde je telo njegovog sina.
– Moj sin je imao 37 godina. Saznao sam da je odveden u zatvor tzv. OVK u zgradi bivšeg vatrogasnog doma i otišao sam da pokušam da ga oslobodim. Zatvorili su i mene. Kasnije su me oslobodili, a Bobanovo telo tražim i danas. Albanci su terali Srbe da im prodaju stanove. Morao sam da prodam stan koji su prvo opljačkali. Preko jednog posrednika Šiptara sam prodao. Rekao mi je – danas mi ga prodaj za 8.000 maraka, a ako nećeš, sutra će vredeti 5.000 maraka. Dao sam ga za osam – svedočio je Dedić.
Foto D. Milovanović
Opravdali epitet tvoraca agresije na SRJ: Zmija kao fino vaspitani student
U DELU suđenja za svedoke odbrane, u Hagu se pojavio nekadašnji ambasador u Srbiji Kristofer Hil, koji je zaslužan za transformaciju terorista OVK u političare, prvi saradnik bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt i portparol Stejt departmenta Džejms Rubin, komandant NATO za vreme bombardovanja Vesli Klark… Svi oni su kreatori agresije na Jugoslaviju i pokušaja otimanja KiM.
Rubin je prvi svedočio rekavši da mu je jasno da Tači nije bio zadužen ni za šta.
– Bilo mi je jasno da on nije bio zadužen. Nije imao znanje, veštine, niti ovlašćenja da donosi odluke na bilo koji način. To je radila skrivena albanska kancelarija.
Foto Printskrin
Hil je o Tačiju pričao kao o čoveku koji je govorio tiho i promišljeno, više kao neko sa univerziteta, a ne iz vojske…
– Nije bilo osnove da se zaključi da je Tači kontrolisao OVK – izjavio je Hil.
Rekao je da mu nikada niko nije kazao da je Tači “umešan u mučenje i kršenje ljudskih prava”, osim što mu je nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević u jednom razgovoru Tačija opisao kao “žestokog ratnika, koji je navodno lično ubio mnogo ljudi”. Po Hilovom svedočenju, Tači “nije bio takva osoba, on nije bio žestoki ratnik, već politička ličnost”.
Klark je govorio da Tači nije bio vojni komandant, već fino vaspitani student koji je govorio nemački.
– Havijer Solana je rekao – želimo odmah udare na Beograd i da ugasimo svetla kao što smo uradili s Bagdadom – naveo je Klark.
Tužilac je pitao Klarka odakle je stizalo oružje za tzv. OVK, da li iz neke države NATO, ali je svedok rekao da ne zna.
– Moj utisak je da su oni odnekud dobili oružje – kazao je Klark.
Nekadašnji savetnik NATO, britanski diplomata Džonatan Stjuart Dankan, govorio je da “ne zna ko je palio kuće Srba”.
