Можда смо били поспани. Ипак је био један сат после поноћи. Можда нам се само причинило да је лопта ударила у кабл камере и нагло променила правац. А, можда се исто причинило и милионима људи широм света. Није код свих била поноћ. Срећом, технологија је отклонила сваку дилему – показала је да контакта није било. Па ко смо онда ми да верујемо сопственим очима?
Постоји она стара изрека: “Не веруј свему што видиш”. На Светском првенству добила је нову верзију – не веруј ни ономе што сви виде, ако ВАР каже другачије.
Лопта је полетела после испуцавања Ерјана Ниланда, променила путању тако нагло да су и норвешки играчи и гледаоци широм света помислили исто – ударила је у кабл “паук” камере. Само неколико секунди касније Енглеска је изједначила.
Онда се огласила Фифа – и не, није било контакта. Тако тврде из те организације. Не зато што га нико није видео, већ зато што га сензор у лопти није регистровао.
И ту долазимо до занимљивог питања модерног фудбала.
Шта ако се оно што видимо не поклапа са оним што каже технологија? Да ли су очи постале непоуздане, а чипови непогрешиви? Или је једноставно дошло време да прихватимо да је истина она коју нам испоручи алгоритам.
Можда ће ускоро бити бесмислено расправљати о спорним ситуацијама. Јер, каквог смисла има расправљати о нечему ако нас технологија убеђује да то није тако?
Ако снимак показује једно, а систем друго, изгледа да је снимак тај који греши. Или наше очи. На крају крајева, камера може да превари, али чип – убеђују нас, не може.
Норвежани су остали убеђени да је лопта ударила у кабл. Селектор Норвешке, Столе Солбакен је рекао да је “лопта пала право с неба”, а чак је и енглески селектор Томас Тухел поручио да би технологија требало да покаже да ли је контакта било. Испоставило се да је показала – да га није било.
Дакле, следећи пут када вам се учини да сте нешто јасно видели, можда је боље да сачекате саопштење. Ако технологија каже да се није догодило, онда се, изгледа, и није догодило.
Такву (не) правду су на својој кожи осетили и Хрвати којима је пресудила длака са главе Игора Матановића, јер је чип показао да је контакта било.
Изгледа да више није најважније шта се догодило на терену, већ шта је систем закључио да се догодило.
Ако је одлука технологије постала коначна истина коју нема потребе преиспитати, онда се поставља питање да ли расправа уопште има смисла.
На крају, читав случај нас подсећа на животну шалу у којој муж пита супругу: “Да ли више верујеш мени или својим очима?” Само што је овога пута улогу мужа преузела технологија, а ми, љубитељи фудбала, остајемо да се питамо да ли да верујемо ономе што смо видели или што су нам показали.
