Zašto Tramp želi Grenland?

Udaljeni, ledeni i uglavnom netaknuti Grenland igra veliku ulogu u aktuelnom trenutku sa kojim se suočavaju milijarde ljudi vezano za klimatske promene.

Grenland je mesto gde se ukrštaju klimatske promene, oskudni resursi, napeta geopolitika i novi trgovinski obrasci, rekao je profesor bezbednosti i životne sredine Univerziteta u Ohaju, Džef Dabelko, prenosi AP.

Najveće ostrvo na svetu sada je „centralno za geopolitičku, geoekonomsku konkurenciju na mnogo načina“, delom zbog klimatskih promena, dodao je.

Od svog prvog mandata, novoizabrani predsednik Donald Tramp je izrazio interesovanje za preuzimanje Grenlanda, koji je poluautonomna teritorija Danske, dugogodišnje saveznice Sjedinjenih Država i osnivačke članice NATO-a. Takođe je dom velike američke vojne baze.

Zašto je Grenland poželjan?

Zamislite Grenland kao otvorena vrata frižidera za svet koji se zagreva, a nalazi se u regionu koji se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta, kaže klimatski naučnik sa Univerziteta Njujork Dejvid Holand.

Unutra su zaključani vredni minerali potrebnih za telekomunikacije, kao i uranijum, milijarde neiskorišćenih barela nafte i ogromne zalihe prirodnog gasa koja je nekada bila nedostupna, danas sve manje.

Mnogi od istih minerala trenutno se uglavnom isporučuju iz Kine, pa su zainteresovane i druge zemlje poput Sjedinjenih Država, rekao je Dabelko. Vlada Danske je pre tri godine suspendovala iskopavanje nafte na moru sa teritorije koja broji 57.000 ljudi.

Ali više od nafte, gasa ili minerala, tu je led – „smešna“ količina, rekao je klimatski naučnik Erik Rignot sa Univerziteta Kalifornije.

Ako se taj led otopi, to bi preoblikovalo obale širom sveta i potencijalno promenilo vremenske obrasce na tako dramatičan način da je pretnja bila osnova holivudski film o prirodnoj katastrofi.

Grenland ima dovoljno leda da bi se svetska mora podigla za 7,4 metra ako bi se sav otopio. Skoro metar od toga je takozvani zombi led, koji je već osuđen da se otopi šta god da se dogodi, pokazalo je istraživanje iz 2022.

Od 1992. godine, Grenland je gubio oko 182 milijarde tona (169 milijardi metričkih tona) leda svake godine, a gubici su dostigli 489 milijardi tona godišnje (444 milijarde metričkih tona) u 2019.

Grenland će biti „ključna tačka fokusa“ u 21. veku zbog efekta koji će topljenje njegovog ledenog pokrivača imati na nivo mora, rekao je Mark Sereze, direktor Nacionalnog centra podataka o snegu i ledu u Koloradu.

Taj uticaj je „možda nezaustavljiv“, rekao je Holand.

Da li su u igri drugi klimatski faktori?

Grenland takođe služi kao motor i prekidač za uključivanje/isključivanje ključne okeanske struje koja utiče na klimu na Zemlji na mnogo načina, uključujući aktivnost uragana i zimske oluje. Zove se Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija, ili AMOC, i usporava se jer se više sveže vode izbacuje u okean topljenjem leda na Grenlandu, rekao je Serez.

Gašenje AMOC pokretne trake je klimatska prekretnica od koje se mnogo strahuje i koja bi mogla gurnuti Evropu i delove Severne Amerike u dugotrajno smrzavanje. A scenario je prikazan u filmu „Posle sutra“ iz 2004.

„Ako bi se ovaj globalni trenutni sistem značajno usporio ili čak potpuno urušio – kao što znamo da je to bilo u prošlosti – normalni obrasci temperature i padavina širom sveta bi se drastično promenili“, rekla je klimatolog Dženifer Frensis iz Centra za istraživanje klime Vudvel.

„Poljoprivreda bi iskočila iz koloseka, ekosistemi bi se srušili, a „normalne“ vremenske prilike bi bilo stvar prošlosti.

Grenland takođe menja boju dok se topi od ledene beline koja reflektuje sunčevu svetlost, toplotu i energiju daleko od planete, do plave i zelene boje okeana i kopna, koje apsorbuju mnogo više energije, rekao je Holand.

Grenland igra ulogu u dramatičnom zamrzavanju koje trenutno doživljava dve trećine Sjedinjenih Država. A još 2012. vremenski obrasci iznad Grenlanda pomogli su da se superoluja Sendi usmeri u Njujork i Nju Džersi, kaže ekspert za zimske vremenske prilike Juda Koen iz privatne firme Atmospheric and Environmental Research.

Zbog grenlandskog leda sa planina takođe se menja obrazac u mlaznoj struji, koja donosi oluje širom sveta i diktira svakodnevno vreme.

Često, posebno zimi, blokirajući sistem visokog pritiska kod Grenlanda prouzrokuje da arktički vazduh pada na zapad i istok, udarajući Severnu Ameriku i Evropu, rekao je Koen.

Zašto je lokacija Grenlanda toliko važna?

Pošto se nalazi na arktičkom krugu između Sjedinjenih Država, Rusije i Evrope, Grenland je geopolitička nagrada koju SAD i drugi osmatraju više od 150 godina. To je još vrednije jer se Arktik više otvara za pomorstvo i trgovinu.

Ništa od toga ne uzima u obzir jedinstveni izgled ostrva pokrivenog ledom koje ima neke od najstarijih stena na Zemlji.

„Ludo lepo. Zanimljivo je biti tamo“, rekao je Holand, koji je sproveo istraživanje leda više od 30 puta od 2007.

„Komadi leda veličine Empajer stejt bildinga samo se odvajaju sa litica i padaju u okean. I takođe, prelepe divlje životinje, sve foke i kitovi ubice. To jednostavno oduzima dah“.