Zašto se uzorna Finska sada našla pod nadzorom Brisela?

Finska je prekinula uvoz ruske energije i zatvorila zajedničku granicu ostavši bez 12 milijardi evra od trgovine i turizma. To je povećalo deficit zemlje koja je već bila opterećena troškovima za odbranu i socijalu.

Finska, tradicionalno jedna od fiskalno najdisciplinovanijih članica Evropske unije – dobila je upozorenje iz Brisela. Evropska komisija, izvršna ruka EU, prošle nedelje je naložila Helsinkiju da pripremi uverljiv plan za smanjenje budžetskog deficita, koji je prešao dozvoljenu granicu EU od 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Komisija je saopštila da se predviđa da će deficit Finske 2025. dostići 4,5% BDP-a, dok bi javni dug sledeće godine mogao da dostigne 90% BDP-a — gotovo duplo više nego 2019.

Finska, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra, sada je i formalno stavljena pod Proceduru prekomernog deficita EU. To bi moglo da dovede do finansijskih sankcija, uključujući visoke kazne, obustavu EU fondova i stroži nadzor Brisela nad fiskalnom politikom.

Spor rast, visoka potrošnja, pa rat u Ukrajini

Od globalne finansijske krize 2008–2009. Finska se muči da očuva fiskalnu disciplinu.

Kolaps proizvođača mobilnih telefona Nokije — nekada glavnog motora rasta — ostavio je ekonomiju bez jasnog pokretača.

Taj problem je poslednjih godina dodatno povećan – visokim troškovima socijalnog sistema, ogromnim povećanjem izdvajanja za odbranu i ekonomskim šokom zbog prekida energetskih i trgovinskih veza sa Rusijom posle početka rata u Ukrajini.

U godini pre nego što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu – 2021. bilateralna trgovina Moskve i Helsinkija iznosila je 12,71 milijardu evra i činila 4,3% finske ekonomije. U prva tri kvartala ove 2025. godine trgovina je pala za skoro 93%.

Finska je postala članica NATO 4. aprila 2023. Ta zemlja, a od tada i NATO sa Rusijom dele kopnenu granicu dugu oko 1.300 km. Kolaps je dodatno pogoršan odlukom Finske da krajem 2023. zatvori tu granicu, pozivajući se na bezbednosne razloge i taktiku Moskve da instrumentalizuje migracije. Time je preko noći zaustavljena prekogranična kupovina i turizam, pogađajući naročito pogranične regione Finske.

Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih firmi izvozilo je u Rusiju 2019. godine. Do kraja 2023. ostalo ih je svega oko 100.

Jarko Kivisto, savetnik u odeljenju za prognoze Banke Finske, rekao je za DW da je teško precizno izmeriti direktan uticaj kolapsa trgovine sa Rusijom na deficit.

„Nemamo procenu za taj efekat“, rekao je Kivisto, dodajući da se uticaj uglavnom oseća „indirektno, kroz slabiju ekonomsku aktivnost i nižu dodatu vrednost, kao i kroz izgubljene poreske prihode od ruskog turizma“.

Budžet za odbranu naglo povećan zbog rata u Ukrajini

Suočena sa sopstvenim pretnjama Kremlja, od kampanja dezinformisanja do kršenja vazdušnog prostora, Finska je naglo povećala izdatke za odbranu sa 5,1 milijarde evra u 2022. na preko 6,2 milijarde evra u 2024. što sada prelazi 2,3% BDP-a. Finaka je obećala da će do 2029. približiti izdvajanja 3% BDP-a, što bi je svrstalo među najveće potrošače za odbranu u Evropi.

Na pitanje da li bi posledice rata u Ukrajini same po sebi gurnule deficit Finske preko dozvoljene granice i aktivirale Proceduru prekomernog deficita, Lauri Holapa, izvršni direktor Finskog centra za novu ekonomsku analizu, rekao je za DW: „Možda. Moguće je.“

„Bez invazije, može se reći da bismo te resurse [troškove za odbranu] mogli da uložimo u produktivnije stvari“, dodao je Holapa.

Kombinacija veće potrošnje za vojsku, kolapsa bilateralne trgovine i skoro potpunog gubitka ruskog turizma naterala je finsku vladu da uzme dodatne kredite — u trenutku kada je javni dug već ubrzano rastao.

Pre rata, oko trećine energija Finska je uvozila iz Rusije, što je zemlju činilo posebno ranjivom kada su isporuke prekinute.

„Najveći efekat došao je od povećanih cena energije, jer je Finska bila prilično zavisna od energetskih uvoza iz Rusije“, rekla je za DW Hejl Simola, viša ekonomistkinja u Institutu Banke Finske za ekonomije u razvoju (BOFIT).

Može i bez ruske nafte, ali duplo skuplje

Simola je istakla da je Finska uspela relativno brzo da se okrene drugim izvorima energije — ali po mnogo višim cenama.

To je povećao troškove uvoza nafte za 109%, na više od 6 milijardi evra samo u 2022. prema podacima državne agencije Statistika Finske.

Međutim, ona je dodala da su finski izvoznici uspeli da se prilagode prekidu trgovine sa Rusijom, bez smanjenja proizvodnje ili gubitka radnih mesta.

Moskva je, u međuvremenu, pokušala da zloupotrebi debatu o deficitu Finske, šireći dezinformacije koje preuveličavaju ekonomske posledice prekida trgovine sa Rusijom i prikazuju Helsinki kao nestabilan, iako je problem deficita rastao godinama unazad.

Za deficit Finske preko limita EU ključni su unutrašnji problemi: starenje stanovništva povećalo je troškove za penzije i zdravstvenu negu, dok opsežna socijalna država — koja zapošljava skoro trećinu radne snage — čini fiskalnu konsolidaciju politički rizičnom.

Finsku čekaju godine štednje

Uprkos izazovima, finska vlada usvojila je jedan od najstrožih budžeta u EU za 2025, kombinujući velike rezove potrošnje sa povećanjem poreza.

Novi mehanizam tzv. „kočnice zaduživanja“ obavezuje sve političke stranke na dugoročno smanjenje deficita. Ipak, pojedini poltičari upozoravaju da će i u sledećem sazivu parlamenta biti potrebne dodatne mere štednje i novo povećanje poreza.

„Samo ekonomski rast neće biti dovoljan da vrati fiskalnu ravnotežu“, rekao je Kivisto iz Banke Finske za DW. „Grube procene ukazuju da je potrebno prilagođavanje [povećanje poreza i rezanje javne potrošnje] od oko 3% BDP-a, odnosno 9 do 10 milijardi evra, u narednih 5 do 10 godina.“

Ali pošto 80% finskog BDP-a dolazi iz domaćih sektora — potrošnje domaćinstava, javnih službi, građevinarstva, maloprodaje i državnog sektora — ekonomisti upozoravaju da bi stroga fiskalna pravila mogla ugušiti upravo onaj rast koji je zemlji potreban.

„Oko trećine naše radne snage zavisi od državnog finansiranja, a stalna fiskalna konsolidacija ih ostavlja u strahu od smanjenja budžeta“, rekao je Holapa za DW. „Ta neizvesnost je snažno uticala na poverenje potrošača, sprečavajući oporavak domaće potrošnje uprkos rastu plata i nižim kamatnim stopama“.

„Ako sada uvedemo strogu štednju uz stroga fiskalna pravila, postoji rizik da nećemo uspeti da se vratimo na put ekonomskog rasta.“

Ovo upozorenje ima posebnu težinu za zemlju koja je godinama rangirana kao najsrećnija na svetu.