Vojni obveznici biće svi muškarci od 18 do 30 godina života, a vojni rok će ukupno trajati 75 dana. Predviđeno je da se prevashodno aktiviraju kasarne u gradovima na rubnim delova naše države poput Zaječara, Priboja, Pirota i Sombora. Podsećanja radi, ukidanje obaveznog služenja vojnog roka, odnosno prelaženje na model pune profesionalizacije Vojske Srbije, desilo se 1. januara 2011. godine, kad je ostavljena mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka za zainteresovane.
Aktuelna geopolitička dešavanja upućuju nas na to da je ovakva odluka državnog rukovodstva krajnje opravdana i svrsishodna. Uprkos različitim tumačenjima, rat u Ukrajini ne da nije brzo okončan već je ušao u petu godinu bez realnih osnova za prognoze da će biti završen u skorije vreme. Situacija na Bliskom istoku je od sukoba Izraela s Hamasom u Gazi eskalirala u združeni napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, koji je žestoko uzvratio raketnim odmazdama i blokiranjem Ormuskog tesnaca.
Zapadna Evropa se u značajnoj meri militarizuje, od Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, koje prednjače u tome, pa sve do Italije i Francuske, uz sve češće ocene vojnih i geopolitičkih stručnjaka da je sukob evropskog krila NATO-a s Rusijom tokom narednih godina gotovo pa neizbežan.
Regionalna zbivanja u našem okruženju su takođe dinamična i kompleksna, navodeći nas na potrebu za pažljivim praćenjem bezbednosnih procesa. Svedočili smo tome da se Hrvatska upustila u svojevrsnu trku u naoružanju sa Srbijom, kupujući moderno zapadno oružje i oruđe, ali i uvela služenje obaveznog dvomesečnog vojnog roka u kasarnama u Požegi, Slunju i Kninu za sve vojno sposobne muškarce od 19 do 30 godina starosti.
Turska nastavlja da aktivno vojno oprema i naoružava tzv. Kosovo (bespilotnim letelicama, dronovima, izgradnjom fabrike municije i sl.), a tzv. Kosovo, Albanija i Hrvatska su sklopili vojni savez koji je po mnogim tumačenjima ofanzivnog karaktera. Novoizabrani premijer Mađarske Peter Mađar već pominje potrebu za jačanjem srednjoevropskog bloka, s posebnim akcentom na istorijski zasnovanim tesnim vezama između Mađarske i Austrije. Sadašnji premijer i bivši predsednik Bugarske Rumen Radev je krajem 2025. godine u evropskim krugovima upozoravao na opasnost od „srpskog sveta“, dok se odnosi zvanične Sofije i Skoplja i dalje komplikuju, što uz delovanje albanskog faktora u Severnoj Makedoniji dodatno destabilizuje nama susednu zemlju na jugu. Političko Sarajevo ne odustaje od namere da Republiku Srpsku ukine, a Bosnu i Hercegovinu pretvori u unitarnu državu, dok vlasti u Banjoj Luci otvoreno prete secesijom, a bosanskohercegovački Hrvati stvaranjem tzv. trećeg entiteta.
Političko rukovodstvo Rumunije i Moldavije ide ka tome da se sprovede mirno ujedinjenje dveju zemalja, što bi, međutim, otvorilo pitanje budućeg statusa Pridnjestrovlja, proruske moldavske provincije koja se graniči sa Ukrajinom. Sve navedeno nedvosmisleno ukazuje na visok stepen bezbednosnog rizika na Balkanu, ali i u svetu, te nas upućuje na zaključak da je Srbiji i više nego potrebno kako uvođenje obaveznog vojnog roka, tako i nastavak naoružavanja. Naš narod kaže – koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Jasno je da Srbija nikoga neće i ne želi da napada prva, ali i da je spremna i voljna da zaštiti svoj narod u svakom trenutku.
