U politici nema slučajnosti, cilj i namera blokadera bili su da spreče održavanje svečane akademije povodom 200 godina postojanja Matice srpske. Kakav oksimoron! Tobože najveće patriote, kako se predstavljaju 14 meseci, protestovale su protiv najznačajnije i najvažnije ustanove srpskog naroda. Dosta neobično rodoljublje! Matica predstavlja nešto što ujedinjuje, što je zajednička kuća svih Srba. I ne postoji pojedinac, niti grupa ljudi, ma kako bila mala, ili velika, koja može da pištaljkama, vuvuzelama, bakljama, vikom i zviždanjem ospori činjenicu da Matica 200 godina čuva najvrednija i najznačajnija dela srpskog naroda. Zanimljivo je i to da su među onima koji su došli da napadaju mitropolita i spreče obeležavanje dva veka Matice isti ljudi koji su se borili protiv zastava Srbije na Limanu. To su isti ljudi koji žele da spreče gradnju crkve na Limanu. Isti oni koji se protive uređenju pravoslavne kapele na Petrovaradinskoj tvrđavi. To su isti oni kojima smeta razvoj i napredak Srbije!
Ovako gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin u intervjuu nedelje za Kurir komentariše nedavne napade blokadera na Maticu Srpsku i SPC, govori koji su najveći projekti koji očekuju ovaj grad u budućnosti, ali i otkriva kako je izgledala nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Novom Sadu.
Proteste i nezadovoljstvo izazvala je i najava izgradnje crkve na Limanu, nakon čega smo imali i svojevrsni “rat grafitima”. Zbog čega je pojedinima zasmetala ideja o izgradnji jedne crkve?
– Na poslednjem protestu nije bilo više od 100 blokadera, a na Limanima živi više od 30.000 ljudi. To je grupa ostrašćenih ljudi, koji se protive izgradnji crkve koja će biti posvećena Velikomučenicima bačkim – ljudima koji su pobijeni i bačeni pod led u stravičnoj Novosadskoj raciji. Na 200 metara od crkve je njihova ledena grobnica. Tu su ubijani i bacani u zamrznutu reku. Svi ti ljudi bili su vernici. Protivljenje onih kojima smeta crkva zasnovano je na suštinskom neznanju i jednoj vrsti osione isključivosti. Oni smatraju da čovek lišen vere u Boga može poverovati u politiku isključivosti, blokada, haosa i netolerancije, i prihvatiti je kao dogmu u koju se ne sumnja. U skladu sa svojom ideologijom isključivosti, oni žele da građanima oduzmu pravo da donose odluke o svom gradu i svojoj budućnosti. To im neće proći. Na sledećim izborima završiće ispod cenzusa. A crkva će biti izgrađena, jer to želi većinski Novi Sad.
Blokaderi često žele da predstave Novi Sad kao uporište “narodnog otpora” protiv aktuelne vlasti, a posebno protiv predsednika Vučića, za koga su dugo tvrdili da “ne sme da dođe u Novi Sad”. Međutim, predsednik je nedavno prošetao novosadskim ulicama, gde je pojeo čuveni ulični sendvič, govorio na Sajmu zavičaja i popio čašu domaćeg vina na Petrovaradinu u vašem društvu. Kako je izgledala ta poseta Vučića Novom Sadu i zašto je toliko zabolela blokadersku “elitu”, koja tvrdi da je grad tada bio “okupiran”?
– Od svog osnivanja 1748. godine Novi Sad je slobodan grad. I sad, 278 godina kasnije, ljudi bez vizije i programa, čija je jedina ideologija da budu protiv Vučića i Srbije, tvrde da je Novi Sad okupiran. Jedini ko je Novosađane sprečavao da slobodno i normalno žive su upravo blokaderi i opozicija. Oni su blokirali ulice i mostove, onemogućavajući ljude da idu na posao, do lekara ili u nabavku. Blokirali su škole sprečavajući decu da pohađaju nastavu. Gotovo 12 meseci držali su u blokadi sve fakultete zabranjujući profesorima i studentima da imaju nastavu i ispite. Napadali su građane koji drugačije misle. Razbijali prostorije SNS-a.Hteli su žive da spale 300 članova SNS-a, među kojima je bio i predsednik stranke Miloš Vučević sa svojim sinom. Dolazili su ispred naših zgrada i stanova. Pretili nama i našim porodicama. Pošto nisu uspeli da nas uplaše i da nasilno promene vlast na ulici, sada pokušavaju lažima da zamaskiraju činjenicu da im je obojena revolucija propala, da su Vučić i SNS i dalje omiljeni među narodom.Mesecima su lagali da Vučić ne sme doći u Novi Sad. I onda su, kad je došao, lagali da je to učinio mimo volje građana! Koliko su potonuli u destrukciju, obmanu i samoobmanu – da ne postoje fotografije i snimci, tvrdili bi da nije ni bio. Ali, da vam kažem, uopšte nije važno šta oni misle. Bitno je samo šta misle građani. Oni su jedine sudije, čija reč ima težinu i značaj. Niko od građana ne može oteti suverenitet. Srbija će ostati slobodna zemlja u kojoj se vlast ne bira na ulici, diktatom stranaca, već na izborima, u skladu s voljom naroda.
Politika rasprodaje: Bivši režim prodao bi čak i Gradsku kuću i Katedralu
U blokaderskom delu javnosti često se koristi narativ da je Novi Sad “ranjeni grad”, iako se čini da su mu nove rane iznova i iznova nanošene upravo akcijama blokadera… Kakav je zapravo Novi Sad danas? Vi ste rođeni Novosađanin, da li i dalje prepoznajete grad vašeg detinjstva?
– Novi Sad je drastično bolje mesto za život nego u mom detinjstvu i mladosti. Tokom devedesetih počelo je propadanje grada, koje je u brišućem letu završeno nakon 5. oktobra. Od nekadašnje lepotice, iz zlatnog doba 80-ih godina 20. veka, posle 12-godišnje vladavine današnje opozicije, nije ostalo gotovo ništa. Novi Sad je bio tužna senka nekadašnjeg grada. U privatizaciji je uništeno i rasprodato sve po čemu je bio poznat. I nisu daleko od istine pojedini Novosađani koji tvrde da bi, da su ostali na vlasti, prodali čak i Gradsku kuću i Katedralu, sa sve Miletićevim spomenikom. Novi Sad je danas grad u kom se grade dva nova mosta, a uskoro počinje gradnja trećeg. Danas je to jedan od najpoželjnijih gradova za život u celom regionu! Takođe, Novi Sad je danas IT centar regiona, sa oko 900 IT firmi, koje zapošljavaju oko 15.000 ljudi. Ponovo je važan i snažan industrijski centar, koji predstavlja centar automobilske industrije u ovom delu Evrope. I svakako, Novi Sad je grad čiji stanovnici žive mnogo bolje nego ranije. I živeće još bolje. Bolji život građana je suština politike svakog člana SNS. I za to se danonoćno borimo.
Došli ste pre nešto više od godinu dana na mesto gradonačelnika Novog Sada, u možda najosetljivijem trenutku za ovaj grad i celu državu, a samo vaše imenovanje pratilo je nezadovoljstvo blokadera. S obzirom na tadašnje političke i društvene okolnosti, da li ste imali zadršku ili ste trenutnu dužnost prihvatili bez dvoumljenja? Šta smatrate najvećim uspesima rada vašeg kabineta dosad?
– U politiku se nisam uključio da bih se izmicao kad je teško. Naprotiv. Politikom sam počeo da se bavim da doprinesem razvoju grada, koji je od 2000. do 2012. rapidno propadao i nazadovao. Zatvorene su gotovo sve fabrike. Bez posla je bio ogroman broj ljudi. Nije bilo nikakve vizije razvoja niti planova. Dolaskom Miloša Vučevića na čelo grada stvari se menjaju iz korena. Prvi i ključni zadatak bio je da se otvore nove fabrike i obezbedi posao za Novosađane. Od 2012. do danas otvoreno je 15 novih fabrika, u kojima radi više od 9.000 ljudi, a ukupno je, kroz razvoj grada, podsticajne mere, stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, obezbeđen posao za oko 50.000 ljudi. Nezaposlenost je smanjena sa 18,6, na 4,2 odsto. Budžet grada se sa 17 milijardi uvećao na 48,16 milijardi. Plata je sa oko 360 evra dostigla 1.070. To je politika razvoja i progresa u koju sam verovao i u koju verujem. I zbog koje sam prihvatio predlog Vučevića da budem izabran za gradonačelnika, nakon što su on i Milan Đurić, kao odgovorni ljudi, podneli ostavke kako bi doprineli smirivanju tenzija i vraćanju politike u institucionalne okvire. Zbog neodgovorne politike opozicije Skupština grada je bila blokirana i nije mogao da bude usvojen budžet Grada. I moj prvi zadatak je bio da se budžet usvoji, kako bismo mogli da nastavimo s politikom progresa i razvoja, koja je preporodila Novi Sad.
Šta biste izdvojili kao najvažnije razvojne projekte koji očekuju Novi Sad u narednom periodu?
– Uskoro očekujemo početak izgradnje pešačko-biciklističkog mosta od novosadskog Keja žrtava racije do Petrovaradinske tvrđave. Novi Sad će uskoro biti jedini grad u Evropi u kom će se u istom trenutku graditi tri nova mosta! Uz to, usvojili smo urbanistički plan za izgradnju nove fabrike vode, prve nove fabrike vode od 1963. godine. Već su počela istražna bušenja za nov bunar, prvi posle 25 godina. Završićemo treću novu školu u poslednjih 13 godina. Završićemo novi, deseti po redu vrtić od 2012. godine. Počećemo modernizaciju i uređenje Futoškog parka. U narednih pet godina završićemo Regionalni centar za upravljanje otpadom i Centralni prečistač otpadnih voda. Nastavićemo da unapređujemo razvoj privrede i privlačenje novih investitora u cilju otvaranja novih fabrika, kako bi životni standard Novosađana nastavio da raste. Sve što radimo, radimo u interesu građana.
Blokaderi dotakli dno
Izvor: TikTok
Izneli ste predlog o podizanju spomenika žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a Skupština grada je taj predlog i usvojila, ali ova inicijativa izazvala je nezadovoljstvo kod opozicionih poslanika, koji su napustili salu, ali i kod blokadera, koji su čak organizovali proteste protiv spomenika… Kako napreduje realizacija izgradnje spomenika?
– Umesto da se politikom bavi u interesu građana, opozicija je odabrala put destrukcije. Svojom odlukom da napuste sednicu kad je na dnevnom redu bilo usvajanje inicijative za podizanje spomenika jasno su pokazali da ih interesuje samo lična politička korist. Nijedan razlog koji su izneli ne predstavlja utemeljen izraz istinske posvećenosti demokratiji i izgradnji boljeg društva, već čistu političku kalkulaciju. Svestan sam da ne možemo svi da mislimo isto. Svestan sam da vodimo različite politike. To je sasvim demokratski. Ali smatrao sam i smatram da o ovoj temi treba da razgovaramo drugačije. Bez teških reči, ostrašćenosti, uvredljivih optužbi. Da treba po strani da ostavimo političke animozitete i interese. Razumevajući razmere tragedije i tugu porodica, treba sagledati posledice, izvući pouke i odati počast tragično izgubljenim životima.
Kurir Politika/J.P.
