U SRBIJI se beli luk najviše gaji u Vojvodini, posebno u Bačkoj, Banatu i Sremu, gde dominira intenzivnija proizvodnja.
Foto: Printscreen
Beli luk je jedna od najtraženijih, ali i najisplativijih povrtarskih kultura u Srbiji, zbog čega sve više proizvođača ulazi u proizvodnju ovog povrća. Nema domaćinstva koje ga ne koristi svaki dan, a da ne pričamo o zdravstvenim benefitima korišćenja belog luka u ishrani. Beli luk može doneti ozbiljan izvor prihoda, doduše njegov uzgoj je daleko zahtevniji nego što se na prvi pogled čini.
U Srbiji se beli luk najviše gaji u Vojvodini, posebno u Bačkoj, Banatu i Sremu, gde dominira intenzivnija proizvodnja. Manje površine nalaze se u Šumadiji, Pomoravlju i zapadnoj Srbiji, dok je u leskovačkom i nišavskom kraju prisutna tradicionalna proizvodnja poznata po domaćim sortama i krupnijim glavicama, piše Kurir.
Procene pokazuju da se beli luk u Srbiji gaji na oko 4.000 do 6.000 hektara, ali uglavnom u manjim, porodičnim gazdinstvima, a ne u velikim industrijskim sistemima. Naravno, ima ga i u svakoj seoskoj bašti za potrebe ukućana tog domaćinstva.
Iako deluje kao jednostavna kultura, beli luk spada u povrtarske kulture koje traže znanje, kvalitetan sadni materijal, pravilnu zaštitu, navodnjavanje i skladištenje nakon berbe. Posebno je važno poštovanje plodoreda, jer se beli luk ne sme često saditi na istoj parceli zbog bolesti i iscrpljivanja zemljišta.
Ulaganja i zarada
Troškovi proizvodnje najviše zavise od sadnog materijala, koji predstavlja najveću stavku ulaganja. Ukupna ulaganja u proseku se kreću između 3.000 i 6.000 evra po hektaru, uključujući pripremu zemljišta, đubrenje, zaštitu i navodnjavanje. Cena belog luka na tržištu kreće se od 2 do 4 evra po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta i perioda prodaje. Ukoliko se ostvari prosečan prinos od oko 8 tona po hektaru, ukupni prihod može iznositi od 16.000 do 32.000 evra. Kada se odbiju troškovi proizvodnje, čista zarada se najčešće kreće između 10.000 i 25.000 evra po hektaru.
Zbog toga mnogi proizvođači smatraju da beli luk spada među najisplativije povrtarske kulture u Srbiji. Među povrtarima se često može čuti da “svaki uloženi dinar u proizvodnju belog luka donosi tri dinara zarade”. Ta tvrdnja može biti tačna, ali isključivo u uslovima dobre proizvodne tehnologije, stabilnog prinosa i povoljne cene na tržištu.
U praksi, odnos ulaganja i dobiti može značajno varirati od približno 1:1,5 u slabijim godinama, pa sve do 1:3 ili više u intenzivnoj i dobro organizovanoj proizvodnji.
Stručnjaci ističu nekoliko faktora koji presudno utiču na brz povraćaj ulaganja:
- kvalitetan i zdrav sadni materijal
- navodnjavanje u kritičnim fazama rasta
- pravilno skladištenje i čekanje više cene
- direktna prodaja bez posrednika (pijace, restorani)
- prodaja u periodima kada cena dostiže maksimum
Beli luk je povrtarska kultura koja ne obećava brzu i laku zaradu, ali uz znanje, disciplinu i dobru organizaciju može doneti ozbiljan profit, zato i spada među naisplativije kulture koje se gaje u domaćoj povrtarskoj proizvodnji.
(Kurir)
