VEST da poslodavac odlazi u stečaj zaposlenom gotovo trenutno otvara dva pitanja šta će biti sa njegovim radnim mestom i šta će se dogoditi sa novcem koji mu firma već duguje. Situacija jeste ozbiljna, ali zaposleni u Srbiji u ovom postupku nisu samo još jedni u nizu poverilaca. Za deo onoga što im pripada zakon predviđa posebnu zaštitu.
Foto: Aleksandr Davydov / Alamy / Profimedia
Kada kompanija više nije sposobna da izmiruje svoje obaveze i Privredni sud otvori stečajni postupak, posledice vrlo brzo osećaju i zaposleni. Otvaranje stečaja predstavlja zakonski razlog za prestanak radnog odnosa, pa je sasvim opravdan strah radnika da bi zajedno sa poslom mogli da izgube i plate koje im poslodavac duguje.
Ipak, otkaz i dug poslodavca nisu ista stvar. Otvaranjem stečaja potraživanja zaposlenih ne brišu se, a za određeni deo neisplaćenih zarada i doprinosa zakon predviđa povoljniji položaj u odnosu na veliki broj drugih poverilaca.
Nisu sve neisplaćene plate u istom redu
Kada se imovina firme u stečaju proda, dobijeni novac deli se poveriocima prema zakonom utvrđenim isplatnim redovima. Upravo tu zaposleni imaju važnu zaštitu.
U prvom isplatnom redu nalaze se neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, zajedno sa pripadajućom kamatom, kao i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižoj osnovici za poslednje dve godine.
To, međutim, ne znači da će čitava plata radnika koji je zarađivao više od minimalca automatski imati isti prioritet. Razlika između minimalne zarade i pune plate ulazi u niži isplatni red i naplaćuje se zajedno sa drugim potraživanjima koja pripadaju tom redu.
Zato tvrdnja da „radnici uvek prvi dobijaju sve plate“ nije sasvim precizna. Posebno je zaštićen zakonom definisan deo potraživanja.
Najskuplja greška može biti da radnik samo čeka
Činjenica da zaposleni ima određena prava ne znači da treba da pretpostavi da će čitav postupak automatski biti završen bez njegovog učešća. Kada je stečaj otvoren, važno je pratiti postupak i rok za prijavljivanje potraživanja koji odredi sud.
Zaposleni bi zato trebalo da sačuva dokumentaciju kojom može da dokaže svoje potraživanje ugovor o radu, obračune zarada i drugu relevantnu dokumentaciju i da proveri na koji način i u kom roku potraživanje treba prijaviti.
Postoji još jedna stvar koju radnici često ne znaju: stečaj ne mora nužno da završi potpunim gašenjem preduzeća. U određenim slučajevima moguća je reorganizacija, tokom koje firma nastavlja da posluje prema planu kojim se uređuju njene obaveze.
Za zaposlenog koji upravo saznaje da njegova firma odlazi u stečaj najvažnije je zato da ne izjednači dve stvari. Radno mesto može prestati da postoji, ali dug koji je poslodavac napravio prema njemu time jednostavno ne nestaje.
(Direktno)
