“Добри човјече, ти си добар, побожан и праведан, али си само на највећу једну хришћанску дужност заборавио – нијеси се исповједао, па зато си и самог господа Бога увриједио. С тога, да нам души милостиви и свемогући Бог даде рајско насеље у дици и слави небеској, ваља нам се, поред осталијех богоугоднијех дјела, редовно исповиједати”, казује Богдан Јанковић ученик Основне школе „Растко Немањић” у Дежеви легенду „Свети Сава и праведник”
Куршумлија је у средњем веку била прва престоница Стефана Немање, који је између 1159. и 1166. године саградио своја прва два манастира – Св. Николу и Пресвету Богородицу.
Стефан Немања се сматра једним од најзначајнијих српских владара и утемељивача Српске православне цркве. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури српског народа.
„Стефан Немања, велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића, свој државнички, војнички и световни пут почео је одвде са места данашње Куршумлије. Слободно можемо рећи да је овде почело стварање прве српске државе у средњем веку”, каже Драган Симић, историчар уметности.
Са места где је подигнут манастир пружа се најлепши поглед на Куршумлију. Део свог детињства овде је провео и Растко Немањић, који се током живота често овде враћао.
„Када је 1219. године Свети Сава рукоположен за архиепископа Српске аутокефалне православне цркве, основао је седам нових епископија, а према историјским подацима као пета помиње се топличка епископија са седиштем у манастиру Светог Николе. Иначе у овом манастиру, према писаним подацима, Свети Сава је крстио свог првпог верника. Манастир Светог Николе био је изузет од епископске власти и непосредно је био потчињен архиепископу, односно Светом Сави”, подсећа Драган Симић, историчар уметности.
„Налазимо се у припрати манастира који је саградио Стефан Првовенчани, син Стефана Немање и у овом делу цркве имамо остатке једног удубљења за које се претпоставља да је била крстионица у којој је Свети Сава као архиепископ српски, такође крштавао овде, поред свештеника, монарха, епископа, који су били у овом манастиру. Ових остатака има и у Петровој цркви код Новог Пазара”, наводи јеромонах Симеон, настојатељ манастира Свети Никола у Куршумлији.
„Након што је Свети Сава 1220. године формирао топличку епископију, манастир Светог Никоиле постао је једно од најзначајнијих црквених седишта оног времена и српске средњевековне Србије. Наиме, из писаних извора знамо да је Свети Сава у пролеће 1220. године рукоположио првог топличког епископа који се звао Јоаникије. Археолошка истраживања вишедеценијска која су спроведена у порти овог манастира свакако указују на интезивни монашки и духовни живот који се одвијао око ове светиње. Бројни археолошки артефакти који су пронађени, међу којима је керамичко, стаклено посуђе, алати, оружје, свакако сведоче о једном бурном историјату ове светиње, али свакако о његовој богатој историји”, наводи археолог Милан Савић.
Манастир је више пута паљен, рушен, пљачкан, а последњих деценија интензивно се ради на његовој обнови.
„Ми који данас живимо у овом времену, веома велики значај има за нас да се овде окупљамо око светог олтара, око светог престола, око свете литургије и хвала Богу да је овај манастир заживео после 323.године”, каже јеромонах Симеон, настојатељ манастира Свети Никола у Куршумлији.
Своју другу задужбину у Топлици, манастир Пресвете Богородице у Куршумлији, Стефан Немања посветио је својој жени Ани, која се овде замонашила као Анастасија.
Претпоставља се да се средином 15. века о овом манастиру старала Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, жена султана Мурата другог, која је у близини имала своје дворе. Након година пропадања, тек следи обнова ове духовне светиње.
