Sunčica Savović ističe za RTS da je zabrana izvoza suspendivna mera i da ona utiče negativno na sve u lancu. od proizvođača i zemljoradničkih zadruga, domaćih trgovaca, mlinara i na kraju i oko 200 kompanija koje se bave izvozom i ne mogu da obavljaju svoju delatnost.
Dodaje da su izvoznici već za jedan broj ugovora, za koje su isporuke trebalo biti obavljene u martu i početkom aprila, ne svojom krivicom praktično prekršili ugovorne obaveze.
Objašnjava da za vreme zabrane izvoza nije moguće ugovarati ni prodaju pšenice i kukuruza roda 2022. godine.
“Zabrana izvoza svima stvara finansijske probleme i pitanje je trenutka kada će izvoznici biti pozivani zbog nepoštovanja ugovornih obaveza na međunarodne arbitraže. One neće biti rešene u korist naših izvoznika i doći će na naplatu za najmanje tri do četiri meseca”, upozorava Savovićeva.
Reč je, kaže, o tužbama koje su u stotinama hiljada evra po kompaniji, a to je neverovatno mnogo novca.
Ukazuje i da selektivni odabir destinacija gde će se pšenica i kukuruz izvoziti kao i selektivan odabir ugovora dovode do gubitka poverenja kod tradicionalnih kupaca naše pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja, sa kojima je to poverenje građeno godinama.
Kupci će, ocenjuje, kupiti pre tamo gde nisu imali problema, nego gde se on pojavio. Odmah su tu u regionu Bugarska, Mađarska koje su i veći proizvođači i veći izvoznici od nas.
Izvoz za Albaniju i Italiju
Vlada je za Albaniju odobrila izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza, Italija za samo jednog kupca 67.000 tona kukuruza i 17.000 tona pšenice.
Prošle godine je ta zemlja kupila oko pola miliona tona kukuruza i oko 340.000 tona pšenice, a članice Udruženja “Žita Srbije” su do vladine odluke o zabrani izvoza, sa italijanskim uvoznicima imali sklopljene ugovore za 195.000 tona pšenice i 160.000 tona kukuruza između 27 i 30 posto izvoza ide u Italiju.
“Mi nemamo najavu niti obrazloženje na koji se način biraju destinacije i na koji način se biraju ugovori koji će proći, tako da su naši izvoznici i naši kupci u nezavidnoj situaciji. Ukoliko ova odluka o priovremenoj zabrani ne bude stavljena van snage naši kupci moraće da se okrenu drugim destinacijama”, upozorava Savovićeva.
Ističe i da u Udruženju nemaju antidatiranih ugovora, da su sve ugovore elektronski deponovali u Ministarstvu poljoprivrede dva dana ranije od stupanja zabrane na snagu.
Uticaj zabrane na cene žitarica u Srbiji
Savovićeva navodi da je zabrana samo donekle uticala na smanjenje cene kukuruza i pšenice. Tokom prve sedmice zabrane, cene pšenice držale su se na istom nivou, maksimalno je dostigla 35,5 dinara po kilogramu a kukuruza 34.
Nakon toga je cena kukuruza pala na 32 dinara po kilogramu u sledećoj sedmici da bi već prošle nedelje krenule na gore.
“Sigurno je da ukoliko ova odluka ne bude stavljena van snage nećemo uspeti da pripremimo silose, oni su već prepuni i kad stigne novi rod, mešanjem onog iz 2021. i 2022. godine možemo biti sigurni samo da ćemo imati idealne uslove za pojavu štetočina i za opadanje kvaliteta žitarica”, ukazala je Savovićeva.
Da li će poljoprivrednici uspeti da obave ovogodišnju setvu veliko je pitanje i umnogome će zavisiti od stava Vlade u vezi s privremenom zabranom izvoza.
“Što se tiče same setve, neminovno je da će biti skuplja nego prošle godine, jer i prethodne, jesenja setva na godišnjem nivou bila skuplja za oko 50 posto. Tako da, moraćemo da sačekamo da setva bude gotova da bi smo napravili tačnu kalkulaciju”, zaključila je Savovićeva.
