SA IDEJAMA većim od uslova u kojima rade, bez velikih budžeta, ali sa znanjem i ogromnom željom za uspehom, srpski srednjoškolci polaznici Regionalnog Centra za talente “Nikola Tesla” vratili su se iz Indije sa tri medalje, ostavljajući iza sebe vršnjake iz 50 zemalja.
Foto: Privatna arhiva
Zlato, dve bronze i specijalna nagrada, uz čak četiri priznanja za poster prezentacije bilans su nastupa je u Nju Delhiju na Internacionalnoj konferenciji mladih naučnika prirodnih nauka, koja okuplja najperspektivnije srednjoškolce iz celog sveta.
Zlatnu medalju osvojila je Tara Koldžić, učenica trećeg razreda Pete beogradske gimnazije, kojoj je pripala i nagrada za poster prezentaciju. Njena priča već ima kontinuitet, i prošle godine bila je najbolja na svetu u svojoj oblasti. Ovoga puta bavila se istraživanjem ćelija povezanih sa ozbiljnim oboljenjima nervnog sistema. Narodski rečeno, pokušala je da ih “natera” da se ponašaju više kao zdrave, da rastu i razvijaju se na način koji liči na normalne nervne ćelije.
– Kroz eksperimente sam pratila kako se one menjaju i došla do rezultata koji bi mogli da budu važni za buduća istraživanja i lečenje – objašnjava Tara. – Najveći deo posla je u laboratoriji. To znači danima ponavljati isti postupak dok ne budete sigurni u rezultat. A onda, pred žirijem, sve to treba objasniti za nekoliko minuta, jasno i jednostavno.
Dve bronzane medalje pripale su Nataliji Arsić i Nikoli Joviću, učenicima Pete beogradske gimnazije. Natalija je istraživala kako veštačka đubriva utiču na rast algi, što ima veliki značaj za očuvanje životne sredine, dok se Nikola bavio jednim od najvećih izazova moderne medicine – bakterijama koje postaju otporne na antibiotike.
– Radio sam na Biološkom fakultetu, a prvi rezultati su ohrabrajući – priča Nikola.- Pokazalo se da su upravo najotpornije, gram-negativne bakterije reagovale bolje nego što se očekivalo. U svetu u kojem otpornost na antbiotike postaje jedan od najvećih izazova moderne medicine, ovakva istraživanja nose posebnu težinu.
DUG PUT DO MEDALjE
Prema rečima direktora Nikole Srzentića, Centar ima oko 1.000 članova, učenika sedmog i osmog razreda i srednjoškolaca.
– Škole svakog septembra predlažu učenike za proces “identifikacije”, a decu mogu prijaviti roditelji – objašnjava Srzentić. – Tim psihologa Centra priprema testove prema uzrastu, a testiraju se najmanje četiri vrste inteligencije. To je prvi stepenik koji treba preskočiti. Selekcija je izuzetno oštra, a od oko 1.500 njih koji se prijave, na kraju ostaju samo najbolji. Prolaznost na testovima je oko 40 odsto.
Sledeći stepenik je konsultativna nastava po naučnim oblastima, na osnovu koje kandidati treba da definišu svoj istraživački projekat.
– Tu se pravi nova selekcija, jer ne budu prihvaćeni svi projekti. Oni najbolji kreću na mentorsku nastavu, “jedan na jedan”. Đaci imaju rok, tako da projekat moraju da završe u periodu od januara do aprila. Svi radovi se pišu i predstavljaju na engleskom jeziku, uz višemesečni rad uz brojnu literaturu, istraživanja, eksperimente – ističe Srzentić.
Helena Grujić, učenica trećeg razreda Gimnazije u Kikindi osvojila je specijalnu nagradu i prvo mesto za poster u oblasti fizike. Odlučila je da fiziku ne posmatra samo kao teoriju, već i kao alat za rešavanje problema iz svakodnevnog života. Inspiraciju je pronašla u svom gradu, koji je nedovoljno osvetljen.
– Projektovanjem Frenelovih sočiva, pokušala sam da pronađem način da se ona izrade od polimera, a ne od stakla što je dosta jeftinije. To je jedna vrsta plastike i za izradu je potrebno manje materijala – objašnjava Helena. – Ovakvo sočivo je dosta tanje od ostalih i ima otvore, recke, kroz koje prolaze zraci svetlosti i tako se prelamaju. Takva sočiva su i lakša i mogu da se koriste za osvetljenje ulica uz manju potrošnju energije, a dobra su i za kamere.
Veliki izazov na ovom takmičenju nije samo osmisliti i sprovesti istraživanje, već i predstaviti ga na pravi način. Učenici su svoje radove branili pred međunarodnim žirijem, sastavljenim od stručnjaka iz različitih oblasti, što znači da su morali da složene naučne pojmove približe i onima koji nisu iz njihove struke. Upravo tu dolazi do izražaja širina znanja, ali i sigurnost i vera u ono što rade.
Put do ovakvog uspeha nije lak. Mladi istraživači često rade u skromnim uslovima, uz podršku mentora i institucija, ali i uz veliku ličnu inicijativu. Organizacija odlaska na međunarodna takmičenja neretko podrazumeva i potragu za sponzorima, što dodatno otežava već zahtevan put nauke. Upravo taj entuzijazam i vera u znanje doveli su ih do svetskog vrha. Njihove medalje iz Nju Delhija nisu samo dokaz ličnog uspeha, već i podsetnik da se i u teškim uslovima mogu stvarati vrhunski rezultati, kada postoje posvećenost, radoznalost i hrabrost da se ide dalje od očekivanog.
