MOGUĆE RAZDVAJANJE IZBORA? Trke za parlament i šefa države u dve trake i uz dva rizika: Jedan je važan za vlast, drugi za opoziciju i studente (VIDEO)

Iako se gotovo svaki izborni ciklus u Srbiji naziva sudbonosnim, predstojeći izlazak na birališta, koji bi prema najavama trebao da se desi krajem godine, donosi i jednu dilemu: da li će se glasati odjednom na dve vrste izbora, ili će se predsednička i parlamentarna trka razdvojiti? O političkim rizicima, istraživanjima javnog mnjenja, pristalicama vlasti, opozicije i studentima u emisiji “Nije srpski ćutati” na “Blic” TV govorili su izvršni direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Pejić i programski direktor “House of Win” dr Bogdan Stojanović.

Prema Pejićevim rečima, izvesno je da će građani Srbije na birališta izaći verovatno do kraja godine, a njegovo mišljenje je da će ovi izbori biti odvojeni od predsedničkih. Kako kaže, ovakav potez biće od strateškog značaja i za vlast i za opoziciju.

Pejić ističe da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić u javnosti dominantni “opinion maker”, da njegovi birači verno prate politiku koju on “crta”, bez obzira na to da li su lično u većoj meri naklonjeni Istoku ili Zapadu.

Ko će biti ključna figura?

Govoreći o mogućnosti razdvajanja izbora, Stojanović ocenjuje da bi upravo kalkulacije unutar same vlasti oko predsedničke trke mogle biti glavni razlog za takvu političku odluku.

– Postoji šansa da predsedničke izbore možda neće dobiti taj kandidat, koji neće biti Aleksandar Vučić – objašnjava Stojanović.

On dodaje da, ma koliko se aktuelni predsednik bude slikao sa svojim naslednikom u kampanji, birači prepoznaju da to ipak nije ista politička figura.

Osvrćući se na Vučićeve medijske nastupe u kojima je spominjao da razmišlja o jednom od dva potencijalna kandidata, Stojanović izražava sumnju u njihovu izbornu snagu:

– Ja iskreno ne vidim sad od ovih aktuelnih ljudi ko bi tu mogao da sigurno pobedi u prvom krugu – navodi.

Nevidljivi lideri – boljka opozicije

Na drugoj strani, opozicija se suočava sa sopstvenim problemima. Stojanović kao jedan od ključnih nedostataka navodi činjenicu da opozicija nema lidera koji bi preuzeo ulogu vođe, objedinio građane i nametnuo se kao prava alternativa vlasti.

– Dok vladajuća koalicija ima izrazito snažnu političku figuru, opozicija nema ni tog jednog čoveka i to je ključni problem – navodi on.

Hroničan problem opozicije, prema mišljenju sagovornika “Blic” TV, predstavlja i slabija mobilizacija glasača.

Iako istraživanja javnog mnjenja godinama unazad pokazuju da je odnos onih koji podržavaju vlast i njenih protivnika približno izjednačen, na glasačkim kutijama je situacija potpuno drugačija.

Stojanović iznosi statistiku:

– Oni koji su za vlast u 85 odsto slučajeva izlaze na glasanje, dok je odziv opozicionih birača znatno manji i kreće se oko 50 odsto. Zbog toga se opšte nezadovoljstvo redovno ne preliva u konkretne izborne rezultate – navodi.

Neopredeljeni birači (ni)su rešenje

Pejić primećuje i prisustvo treće političke grupacije koja je oštro protiv vlasti (studenti, prim. aut), ali se u velikoj meri distancira od same opozicije, “iako ih povezuje zajednički protivnik”.

U nedostatku stabilne baze, mnogi političari rešenje traže u neopredeljenim biračima, ali Pejić upozorava da se njihov uticaj u javnosti veoma često precenjuje. Kako objašnjava, iskustva iz istraživanja pokazuju da se neopredeljeni uglavnom relativno ravnomerno rasporede u odnosu na već izjašnjene i retko menjaju krajnji izborni rezultat.

Pojašnjava i da je pravi problem opozicije taj što se ni u ovom trenutku ne zna ko će sve učestvovati u izbornoj trci. Najave pojedinih aktera, poput studenata, da neće izlaziti sa listama pre zvaničnog raspisivanja izbora jesu deo strategije, ali donose uspeh isključivo uz jasan dogovor i plan.

U suprotnom, nastaje opasna konfuzija koju Pejić slikovito opisuje: “Ne možemo da pravimo tabelu fudbalskog prvenstva, a da ne znamo ko igra utakmicu”.

Dodaje da se gotovo svaki izborni ciklus u javnosti predstavlja kao prelomni, iako praksa često pokazuje da se politički i društveni život nakon izbora nastavlja bez dramatičnih zaokreta.