(MAPA) “NIČIJA ZEMLJA” USRED EVROPE?! Teritorija veća od HRVATSKE I CRNE GORE zajedno “visi u vazduhu”: Ova tačka može da postane centar brutalnog sukoba

Na sto Vladimira Putina stiže mirovni plan koji je Volodimir Zelenski dogovorio sa američkom delegacijom. Pored činjenice da nije u pitanju jedan, već četiri dokumenta, koji se fokusiraju i na bezbednosne garancije i ekonomsku saradnju, u planu postoje dva pitanja koja i dalje nisu u potpunosti rešena – šta će biti sa ukrajinskom teritorijom koju je Rusija okupirala i ko će kontrolisati nuklearnu elektranu Zaporožje. U pitanju je teritorija koja je veća od Hrvatske i Crne Gore zajedno, a koja bi sada mogla da postane “ničija zemlja”.

Ako bude odobren, konačni dokument moraju da potpišu lideri Ukrajine – Volodimir Zelenski SAD – Donald Tramp, Rusije – Vladimir Putin i Evrope. Ko će potpisati potencijalni sporazum sa evropske strane, tek treba da se odluči.

Očekuje se da će prekid vatre stupiti na snagu čim sporazum bude potpisan.

Plan za Ukrajinu u 20 tačaka

Ovo je plan koji je javnosti predstavio Zelenski:

1. Potpisnici potvrđuju da je Ukrajina suverena država
2. Dokument predstavlja potpun i nesumnjiv sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine. Biće uspostavljen mehanizam za praćenje kako bi se nadgledala linija sukoba korišćenjem satelitskog bespilotnog nadzora, osiguravajući rano otkrivanje kršenja
3. Ukrajina će dobiti bezbednosne garancije
4. Veličina Oružanih snaga Ukrajine će ostati na 800.000 pripadnika
5. SAD, NATO i evropske države potpisnice Ukrajini će pružiti garancije slične Članu 5 NATO saveza. Ako Rusija opet napadne Ukrajinu, biće pokrenut koordinisani vojni odgovor i sve sankcije protiv Rusije biće vraćene. Ako Ukrajina napadne Rusiju, bezbednosne garancije će se smatrati nevažećim
6. Rusija će formalizovati svoj stav o nenapadanju prema Evropi i Ukrajini u svim potrebnim zakonima i dokumentima, Duma mora da ih ratifikuje
7. Ukrajina će postati članica EU u jasno određenom trenutku i dobiće kratkoročni preferencijalni pristup evropskom tržištu
8. Ukrajina će dobiti globalni razvojni paket, detaljno opisan u posebnom sporazumu, koji obuhvata različite ekonomske oblasti: biće stvoren fond za razvoj za ulaganje u brzorastuće industrije, uključujući tehnologiju, centre podataka i veštačku inteligenciju, SAD i američke kompanije će sarađivati sa Ukrajinom kako bi zajednički investirale u obnavljanje, modernizaciju i rad ukrajinske gasne infrastrukture, uključujući cevovode i skladišta, zajednički će se uložiti napori u obnovu ratom razorenih područja, sa fokusom na obnavljanje i modernizaciju gradova i stambenih naselja, vađenje minerala i prirodnih resursa će se proširiti
9. Biće osnovano nekoliko fondova za rešavanje problema obnove ukrajinske ekonomije, rekonstrukcije oštećenih područja i regiona i humanitarnih pitanja. Cilj je mobilizacija 800 milijardi dolara, što je procenjena vrednost štete od rata
10. Ukrajina će ubrzati proces pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD
11. Ukrajina potvrđuje svoju posvećenost da ostane nenuklearna država, u skladu sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja
12. Kontrola nad nuklearnom elektranom Zaporožje: Amerika želi da upravu dele SAD, Rusija i Ukrajina po 33 odsto, ali Kijev predlaže da kontrolu dele Amerika i Ukrajina
13. Ukrajina i Rusija će uvesti školske kurseve koji promovišu razumevanje i toleranciju različitih kultura, bore se protiv rasizma i predrasuda. Ukrajina će odobriti pravila EU o verskoj toleranciji i zaštiti manjinskih jezika
14. U Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, linija kontakta na dan potpisivanja sporazuma biće priznata kao de fakto linija razgraničenja: potencijalno formiranje “slobodnih ekonomskih zona”, uz povlačenje Rusije iz tih područja, Rusija mora da povuče svoje trupe iz okupiranih delova Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti da bi sporazum stupio na snagu. Međunarodne snage biće raspoređene duž linije kako bi pratile sprovođenje sporazuma
15. Rusija i Ukrajina se obavezuju da će se uzdržati od upotrebe sile radi izmene teritorijalnih aranžmana i da će sve sporove rešavati diplomatskim sredstvima
16. Rusija neće ometati korišćenje reke Dnjepar i Crnog mora od strane Ukrajine u komercijalne svrhe. Poseban pomorski sporazum će obezbediti slobodu plovidbe i transporta, a Kinburnska prevlaka, koju je Rusija okupirala, biće demilitarizovana
17. Osnivanje humanitarnog odbora koji će obezbediti razmenu zarobljenika svi za sve
18. Ukrajina mora da održi predsedničke izbore što je pre moguće nakon potpisivanja sporazuma
19. Sporazum će biti pravno obavezujući. Njegovu primenu će pratiti Savet za mir, kojim predsedava američki predsednik Donald Tramp. Ukrajina, Evropa, NATO, Rusija i SAD biće deo ovog procesa. Kršenje će dovesti do sankcija
20. Prekid vatre će stupiti na snagu odmah kada sve strane pristanu na sporazum

Sudbina teritorije veće od Hrvatske i Crne Gore zajedno

U ovih 20 tačaka posebno se izdvajaju dva pitanja:

• Šta će se zapravo desiti sa ukrajinskom teritorijom koju je Rusija okupirala
• Ko će kontrolisati nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi

U planu se navodi linija razgraničenja u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, u odnosu na situaciju na terenu na dan potpisivanja sporazuma.

A situacija sada izgleda ovako:

• Donjecka oblast: Rusija kontroliše 25.500 km2, odnosno oko 80 odsto
• Luganska oblast: Rusija kontroliše 26.500 km2, odnosno oko 99 odsto
• Zaporoška oblast: Rusija kontroliše 20.400 km2, odnosno oko 75 odsto
• Hersonska oblast: Rusija kontroliše 21.400 km2, odnosno oko 75 odsto

Ukupno, Rusija u ove četiri oblasti kontroliše teritoriju površine oko 94.000 km2. Poređenja radi, teritorija Hrvatske iznosi 56.594 km2, a Crne Gore 13.810 km2.

To znači da Rusija u Ukrajini kontroliše teritoriju veću od Hrvatske i Crne Gore zajedno.

Ali, šta je sada plan za tu teritoriju?

Prvobitni plan od 28 tačaka, koji je posmatran kao recept za kapitulaciju Ukrajine, podrazumevao je da Rusija zadrži kontrolu nad delovima Ukrajine na jugu i istoku koje je okupirala. Plan je revidiran tako da se izbegava eksplicitno pominjanje činjenice da Ukrajina ostaje bez teritorije, ali nije najjasnije šta će se zapravo sa njom desiti.

Ideja Amerike, o kojoj su ranije govorili Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, vrti se oko kreiranja “slobodne ekonomske zone”, iako nije precizirano šta tačno ona podrazumeva.

Pretpostavlja se da će međunarodne snage garantovati mir u tom području, pa je veliko pitanje i: koliko je tačno ljudi potrebno da bi se obezbedilo i kontrolisalo 94.000 km2? Zbog toga brojni analitičari strahuju da bez jasne definicije granica, sukob opet može da bukne na ovom području.

Amerikanci, po svemu sudeći, pokušavaju diplomatskim jezikom da izbegnu jasnu podelu o tome kome će pripasti Donjecka, Luganska, Hersonska i Zaporoška oblast, kako ne bi bilo jasnog pobednika, ni gubitnika. Sa druge strane, očekuje se povlačenje Rusije iz Dnjepropetrovske, Harkovske, Sumske i Nikolajevske oblasti, gde Moskva ukupno kontroliše samo 500-1.000 km2.

Ko će kontrolisati najveću nuklearku u Evropi

Drugi kamen spoticanja je nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi.

Amerikanci žele da kontrolu podele sa Rusima i Ukrajincima po 33 odsto, dok je Kijevu neprihvatljivo da Rusija bude odgovorna za kontrolu tog područja.

Nuklearka je pod ruskom kontrolom od početka invazije 2022. i ostaje na okupiranoj teritoriji. Njeni reaktori su ugašeni i ne proizvode struju, ali i dalje zahtevaju neprekidno hlađenje i struju za stabilnost.

Spoljno napajanje je i dalje vrlo nestabilno, povremeni prekidi i gubici veze sa mrežom su učestali, što povećava nuklearnu opasnost jer reaktorima i sistemima potrebna je stalna energija za hlađenje i sigurnost.

IAEA ističe da postoji rastući rizik u vezi sa stabilnim snabdevanjem vodom za hlađenje, što je ključno za bezbednu hladnu pauzu reaktora i skladišta potrošenog goriva.

Bez hlađenja, čak i ugašeni reaktori mogu postati opasni zbog pregrevanja.