Nafta bi mogla da skoči i na 150 dolara po barelu! U Srbiji čekamo cene goriva: Rat na Bliskom istoku potresa tržišta (VIDEO)

Sukob na Bliskom istoku, posebno nakon eskalacije odnosa između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, već izaziva ozbiljne potrese na svetskim tržištima energije. Stručnjaci upozoravaju da bi posledice mogle biti dalekosežne – od pada izvoza nafte i poremećaja transportnih ruta, do rasta cena energenata i inflatornih pritisaka širom sveta.

Kineska brodska kompanija “Kosko Šiping” saopštila je da je obustavila sve nove rezervacije za rute do i iz luka u regionu Bliskog istoka, uključujući one u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji.

Dok tržišta već reaguju skokom cena nafte i gasa, analitičari ukazuju da će dalji tok događaja u velikoj meri zavisiti od razvoja sukoba i eventualnog uključivanja drugih država u regionu. Posebno je osetljivo pitanje transporta energenata kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih arterija na svetu.

Puzić: “Cena nafte po barelu mogla bi da dostigne i 150 dolara”

Ekonomski analitičar Goran Puzić ističe da je jedna od ključnih posledica sukoba drastičan pad izvoza nafte. Prema procenama, izvoz bi mogao da se smanji sa oko 1,7 miliona barela dnevno na svega oko 100.000, što znači gubitke od stotina miliona dolara svakog dana.

Pored toga, rat na Bliskom istoku nosi čitav niz ekonomskih posledica: oštećenje infrastrukture, rast inflacije, slabljenje valuta, ali i poremećaje u trgovini i transportu kroz Persijski zaliv. Puzić upozorava i na zatvaranje vazdušnog prostora i pad turističkog prometa, što dodatno opterećuje ekonomiju regiona.

Prema njegovim rečima, ovakva situacija gotovo sigurno će se preliti i na ostatak sveta. Ako se sukob nastavi, rast cena nafte i gasa je, kako ocenjuje, praktično neizbežan.

Puzić navodi da su tržišta već počela da reaguju. Gas je na berzama, prema njegovim rečima, već poskupeo oko 20 odsto, iako su prvobitne procene govorile o rastu između 10 i 15 procenata. On upozorava da bi, u slučaju dalje eskalacije i eventualne blokade pomorskih puteva, cena nafte mogla značajno da poraste.

– Ne želim nikoga da plašim, ali ako dođe do situacije u kojoj se moreuz praktično zatvara, cena nafte po barelu mogla bi da dostigne i 150 dolara, pa čak i više – rekao je Puzić.

Obrenović: “Ne verujem u neku dugoročnu blokadu moreuza”

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović smatra da je korisno aktuelnu situaciju posmatrati u poređenju sa 2022. godinom, kada je Rusija napala Ukrajinu.

Tada je došlo do znatno većeg skoka cena nafte, koja je prelazila i 130 dolara po barelu. Prema njegovoj oceni, trenutna situacija još nije dostigla takav nivo, iako je tržište reagovalo i pre same vojne akcije zbog spekulacija o mogućoj intervenciji SAD i Izraela.

On objašnjava da su najave o mogućem napadu već izazvale reakciju tržišta, koja se nastavila i nakon same intervencije. Cena nafte je tako prešla granicu od 80 dolara po barelu, ali dalji razvoj situacije, kako kaže, zavisiće prvenstveno od toga da li će doći do nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

– Situacija jeste takva da dobijamo oprečne informacije da li je reč o blokadi tog prolaza, ali ono što je zasigurno jeste da se promenio stav osiguravajućih društava, odnosno kompanija koje su sada podigle te premije, naknade za osiguranje, tako da dosta kompanija i bez te efektivne blokade već na psihološkom nivou izbegava taj prolaz. Ali ne verujem u neku dugoročnu blokadu, dakle verujem da će to naići na intervenciju i SAD. Vidimo i Francuska da najavljuje da će, ako eventualno do takve totalne blokade dođe, zapravo delovati. Iran ima razvijenu industriju dronova, koja omogućava da deluje iz daljine, ali ako dođe do neke pomorske blokade, u smislu fizičke blokade moreuza, ne verujem da će ona biti dugog maha – kaže Obrenović.

Energetska neizvesnost u Evropi i Srbiji

Poseban problem predstavlja energetska situacija u Evropi, koja se nakon 2022. godine sve više oslanja na uvoz tečnog prirodnog gasa, jer se postepeno odrekla ruskih energenata.

Katarska energetska kompanija QatarEnergy objavila je da je zbog vojnih napada na industrijske objekte u gradovima Ras Laffan i Mesaieed obustavila proizvodnju ukapljenog prirodnog gasa.

Obrenović podseća da je Evropska unija već usvojila uredbu kojom se zabranjuje uvoz ruskog gasa, dok se slična regulativa za naftu očekuje tokom ove godine. Uz to, i dalje postoje otvorena pitanja oko naftovoda “Družba” i pozicije pojedinih država poput Mađarske.

U Srbiji dodatnu neizvesnost unosi i činjenica da gasni aranžman sa Rusijom ističe krajem marta. Iako su postojale najave da bi mogao biti produžen na još šest meseci, konačan dogovor još nije postignut.

Sve to, prema njegovoj oceni, doprinosi opštoj atmosferi neizvesnosti na energetskom tržištu.

“Doći će do slabljenja ekonomija širom sveta”

Puzić smatra da je Srbija u ovoj situaciji za sada uspela da se postavi stabilno, i politički i ekonomski, zadržavajući neutralan stav i obezbeđujući energente za privredu i stanovništvo. Ipak, naglašava da će dalji razvoj događaja u velikoj meri zavisiti od ponašanja velikih sila, pre svega Rusije i Kine.

On ukazuje da Kina u velikoj meri koristi iransku naftu, što, po njegovom mišljenju, predstavlja važan faktor u širem geopolitičkom kontekstu sukoba. Puzić smatra da se iza krize mogu kriti i dublji ekonomski interesi, uključujući rivalstvo između velikih ekonomija i borbu za uticaj na globalnim tržištima energije.

Kako zaključuje, istinu o stvarnim uzrocima i posledicama sukoba često je teško sagledati iz jedne perspektive, zbog čega je važno posmatrati informacije sa različitih strana i donositi zaključke na osnovu šire slike.

– Doći će do slabljenja ekonomija širom sveta. Ovaj rat može povećati cene energije, inflaciju i ekonomsku neizvesnost u celom svetu. I tu je suština problema. Dakle, videćemo, sve zavisi, još jednom ponavljam, od toka rata – zaključio je Puzić za Blic televiziju.