Ko je Mate Rimac: Sa 17 godina prijavio 2 patenta, a pravi preokret dogodio se kada je kupio BMW iz 1984.

Mate Rimac, preduzetnik i inovator rođen u Livnu, iz skromnih početaka u garaži stvorio je globalnog tehnološkog giganta.

Priča o Mati Rimcu ne počinje pod svetlima svetskih sajmova automobila, već u senci ratnih dešavanja. Rođen 1988. u Livnu, sa porodicom se kao trogodišnjak seli u Nemačku, bežeći od rata koji je zahvatio njegov rodni kraj. Povratak u Hrvatsku deset godina kasnije, u Samobor, bio je novi početak, ali i izazov.

Zbog bosanskog naglaska bio je meta zadirkivanja vršnjaka i, kako sam priznaje, nije bio odličan đak. Ipak, dok su drugi ispunjavali školske obaveze, on je u roditeljskoj garaži provodio sate i sate, uronjen u svet elektronike i automobila.

Ključnu ulogu u njegovom životu odigrao je srednjoškolski profesor Ivan Vlainić, koji je prepoznao njegov talenat i nagovorio ga da se prijavi na takmičenje iz elektronike. Pobedivši na lokalnom, a zatim i državnom nivou, stigao je do svetskih takmičenja i stekao samopouzdanje koje će mu kasnije oblikovati sudbinu. Već sa 17 godina imao je dva prijavljena patenta.

Pravi preokret desio se kada je sa 18 godina kupio stari BMW E30 iz 1984, popularnu “kockicu”, sa jednim ciljem – trkanje. Međutim, nakon samo dve trke, benzinski motor je eksplodirao. Umesto da odustane, Rimac je doneo odluku koja će ga definisati. Inspirisan svojim idolom Nikolom Teslom, odlučio je da u garaži pretvori uništeni BMW u električni trkački automobil. U to vreme električni automobili su bili retkost, a oni koji su ih pravili, kako je rekao, “nisu voleli automobile”.

Njegovo pojavljivanje na stazi isprva je izazivalo podsmeh. Konkurenti i publika pitali su ga šta radi sa “veš mašinom na trkalištu”. Ali, podsmeh je utihnuo kada je počeo da pobeđuje. Nakon sedam velikih prerada, u kojima je gotovo svaka komponenta zamenjena njegovim izumima, zeleni BMW postao je poznat kao “Green Monster” i počeo je da obara svetske rekorde, dokazujući da električna vozila mogu biti ne samo ekološka, već i brutalno brza.

Taj uspeh dao mu je vetar u leđa za osnivanje sopstvene firme. “Rimac Automobili” osnovani su 2009. godine, kada je imao samo 21 godinu, bez kapitala, iskustva i u zemlji bez automobilske industrije. Prvi zaposleni stigli su tek 2011. godine.

Izazovi su bili ogromni; jedan profesor sa mašinstva rekao mu je da je nemoguće proizvesti automobil u Hrvatskoj i da bi trebalo da odustane. Kompanija je stalno bila na ivici bankrota, a u jednom trenutku ostali su i bez struje zbog neplaćenih računa. Spas je stigao u vidu ponude investitora iz Abu Dabija, koji su nakon predstavljanja prvih nacrta za Concept_One želeli da kupe dva automobila. Ali, uslov je bio da se cela firma preseli na Bliski istok. Rimac je to odbio, izgubivši jedinog investitora. Godinama kasnije izjavio je: “To je bila najbolja odluka koju sam ikada doneo”.

Ostajući bez novca, firma je preživljavala tako što je razvijala i proizvodila komponente za druge proizvođače. Dok su u tajnosti radili na svom superautomobilu, tim iz Svete Nedelje proizvodio je baterijske sisteme, pogonske sklopove i drugu tehnologiju za poznate marke poput Aston Martina, Koenigsegga i Jaguara. Taj poslovni model, u kojem sopstvenim hiperautomobilima demonstriraju tehnologiju koju zatim prodaju drugima, pokazao se kao dobitna formula.

Uspešno su izgradili reputaciju, privukli talentovane inženjere iz celog sveta i, na kraju, obezbedili ključne investicije. Prvi je uložio Porsche 2017. godine, a sledili su Hyundai i Kia. Od tima od šest ljudi koji su radili u garaži, firma je narasla na više od dve i po hiljade zaposlenih iz preko 50 zemalja.

Uspon do vrha: Bugatti i status legende

Vrhunac Rimčevog uspona desio se 2021. godine, kada je Volkswagen grupa donela istorijsku odluku. Svoj najprestižniji i 114 godina star brend, Bugatti, predala je u ruke hrvatskoj firmi, formirajući zajedničku kompaniju Bugatti Rimac. Tim potezom mladić iz Livna postao je lider jedne od najlegendarnijih automobilskih marki na svetu. Njegov drugi model, Nevera, električni hiperautomobil sa skoro 2000 konjskih snaga, postao je simbol tehnološke dominacije, oborivši 23 svetska rekorda u jednom danu. Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na oko 2,3 milijarde evra, što ga čini jednim od najbogatijih Hrvata.

Uprkos neverovatnom uspehu, Rimac je ostao skroman i svestan puta koji je prošao. “Šanse za uspeh su sve vreme bile blizu nule”, priznao je jednom prilikom. Sebe opisuje kao radoholičara koji nema mnogo vremena za opuštanje, a njegova vizija je uvek bila veća od samih automobila. Njegov cilj nije bio samo da stvori firmu, već i čitav ekosistem u Hrvatskoj. To dokazuje i izgradnjom impozantnog kampusa u Kerestincu, jednog od najvećih istraživačko-razvojnih centara u Evropi, koji uključuje test stazu, kancelarije, proizvodnju, pa čak i vrtić za decu zaposlenih.

Pogled u budućnost

Iako je njegovo ime sinonim za najbrže automobile na svetu, Rimac gleda dalje od elektrifikacije. Veruje da je sledeća velika revolucija autonomna vožnja koja će prekinuti vekovnu vezu između vožnje i vlasništva nad automobilom. Njegova kompanija Verne (ranije Project 3 Mobility) razvija mrežu potpuno autonomnih robotaksija koje planira da lansira u Zagrebu 2026. godine. Smatra da je današnji model, u kojem automobili 95 odsto vremena stoje parkirani i zauzimaju prostor, “fundamentalno pogrešan”. Njegov put od ismevanja do vrha svetske industrije priča je o upornosti, viziji i nepokolebljivoj veri da je i naizgled nemoguće zapravo moguće.

(Izvor: Poslovni dnevnik/uz korišćenje AI)