Hrana u Evropi nikada nije bila skuplja, ovo je presek po državama! Nikolić: “Večita trka rasta plata i cena”

Cene hrane u Evropi nikada nisu bile veće, a razlike među zemljama nikada veće. Dok osnovna korpa u Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Turskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori košta tek četvrtinu evropskog proseka, u Srbiji ona dostiže oko 96 evra, nešto ispod evropskog proseka, ali i dalje izazov za domaćinstva čija primanja nisu usklađena sa rastom cena.

U istočnoevropskim zemljama hrana ponekad troši više od 20% kućnog budžeta, dok u bogatijim zapadnim državama taj udeo retko prelazi 12%. O tome zašto hrana poskupljuje i kako se formiraju cene hrane za RTS je govorila Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica časopisa “Biznis” i “Ekonometer”.

Cene hrane i plate u Srbiji

Radojka Nikolić ističe da su prosečne cene hrane u Srbiji gotovo na nivou Evropske unije, ali da prosečne plate značajno zaostaju. Dok su cene hrane blizu evropskog proseka, što pokazuje i situacija koju smo zatekli na pijaci, prosečna plata u Srbiji iznosi tek oko 53% prosečne plate u EU, što znači da domaćinstva proporcionalno mnogo više troše na hranu nego građani u razvijenim evropskim zemljama.

Prema Nikolić, rast cena hrane u Srbiji ubrzan je tokom pandemije i inflacije. Godina 2020. bila je stabilna, sa inflacijom od 1,6% i rastom cena hrane od samo 0,2%, ali poslednjih godina situacija se drastično promenila. Ukupan rast inflacije od 2021. do danas iznosi oko 40%, dok su cene hrane rasle još brže – prosečno preko 52%.

– Počelo je sve sa koronom i sa vremenom pandemije i inflacijom. Kad pogledate podatke, možete li da se setite da je 2020. godina naša inflacija bila 1,6%, što nam sad izgleda neverovatno, a da su cene hrane tada rasle 0,2%. Dakle, zanemarljivo. Tad smo imali stabilnost i to je ovo što mi stalno beležimo da od tada raste. Ali sad imamo mere države koje daju efekta na smanjenju inflacije – ispričala je Nikolić sa čime je sve počelo.

Marže i produktivnost rada

Nikolić naglašava da jedini način da se cene hrane značajno smanje jeste kroz jačanje konkurencije među trgovinskim lancima. Diskontni lanci imaju niže cene zahvaljujući jednostavnijem modelu prodavnica i minimalnoj opremi, spomenula je Nikolić, pa se dotakla najvećih problema – marži i produktivnosti rada.

– Jedan od velikih problema, naravno da su broj jedan trgovačke marže, veoma zavisi od toga ko će koliko uzeti od profita. Druga stvar koja je veoma važna to je produktivnost rada. Naš veliki problem je produktivnost rada što znači imamo mnogo visoke troškove pojedinačnog proizvoda. Ono što si uložio ne možeš da naplatiš po niskoj ceni, nego uvećavaš.

Nikolić se dotakla i istraživanja Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koje je pokazalo da su u Srbiji tokom deset godina plate porasle za oko 50%, dok je produktivnost rada rasla samo 10-15%. To znači da višak novca iz tržišta dolazi zbog niske produktivnosti, što se dalje odražava kroz visoke cene. Za poređenje, u Bugarskoj su plate i produktivnost rasle podjednako, po 30% u deset godina, dok je u Rumuniji razlika manja – plate su rasle 40%, a produktivnost 30%. To, prema Nikolić, pokazuje gde je osnovni problem.

– Greška je u tome što mi nedovoljno efikasno poslujemo. To nije naša boljka od juče. Ta produktivnost decenijama unazad je problem. Mi, jednostavno, nismo efikasni.

Kako država utiče na cene hrane

Ono što Radojka Nikolić objašnjava dalje je mehanizam kroz koji država utiče na cene hrane i ekonomiju potrošnje. U razvijenim zemljama, poput Nemačke, država subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju, na primer mleko i puter, kako bi osnovni proizvodi bili jeftiniji za potrošače. Pored toga, država primenjuje niži PDV (često između 1 i 7%), što dodatno smanjuje cenu hrane. Tokom krize, kao što je bila pandemija korone, neki proizvodi čak nisu imali PDV, što je bio dodatni mehanizam podrške.

Međutim, da bi država mogla da isplati subvencije, mora imati novac u budžetu, a on se uglavnom puni PDV-om, koji dolazi od potrošnje građana. To stvara začarani krug: država daje subvencije da bi smanjila cene, ali za to joj je potreban prihod iz poreza koji dolazi od potrošnje.

Na kraju, pitanje koje se nameće je šta građani mogu da očekuju u teškim mesecima, jer visoke cene hrane i ograničeni budžetski resursi direktno utiču na standard života.

Cene doživele pik, šta dalje?

Radojka Nikolić objašnjava da su cene u Srbiji već dostigle visok nivo i da to samo po sebi deluje kao ograničavajući faktor za dalji rast.

– Naše cene su već dostignute, već su na visokom nivou. Mi sad kad kažemo da je inflacija 2,8% u redu, to je inflacija 2,8, izgleda malo, a evo u hrani je 4,4. Ali mi zaboravljamo da smo mi već došli do visokog nivoa cena, tako da ovo malo nam ne znači.

Nikolić ističe da kupovna moć potrošača direktno utiče na cene: kada plate rastu, trgovci procenjuju da ljudi mogu da plate više, pa cene idu gore.

– Cene se opet formiraju prema kupovnoj moći. Kad vi podignete platu, pa normalno je da će onda otići i cene jer trgovci će proceniti da vi to možete da platite. Tako da uz ova povećanja plata gde imamo zaista masovno povećanje, pazite, 12,2% za penzionere, preko 1.600.000 penzionera koliko ima, pa imate 5% povećanje za javni sektor gde preko 500.000-600.000 ljudi radi, pa imate povećanje minimalca novo od 10%. To je zaista masovno povećanje prihoda, primanja, redovnih, koje će svakako uticati na to da cene idu gore.

Zbog toga, kako objašnjava, povećanje plata ne vodi automatski do veće kupovne moći: povećana primanja odmah se reflektuju kroz rast cena.

– Kupovna moć, čim se poveća kroz platu, to se oseti kroz povećanje cena, bez obzira na to što su neke cene dostigle već visok nivo. Ono što može zaista da bude neki kontrolni faktor za sve ovo, to je to da mi već imamo mnogo visoke cene – zaključila je Nikolić za RTS.